Великом бегу компанија из Западне Европе из Русије, под политичким притиском влада и јавности, неће се баш сви прикључити јер неке компаније имају и другачију рачуницу и другачији став према свом бизнису
У протеклих десетак дана свет је сведочио правом егзодусу западних компанија из Русије, након почетка оружане акције Москве у Украјини. Затворено је на хиљаду радњи, напуштани дугогодишњи бизниси а многи локални радници су остављени на цедилу.
Али, неке велике компаније ипак одолевају политичком притиску и влада из ЕУ и САД и европске јавности да се „не зарађује крвави новац“ док трају борбе у Украјини. У томе предњаче Французи, чији велики произвођачи из аутомобилске индустрије и индустрије хране бране своје „право да остану“ и баве се бизнисом а не (гео)политиком.
За британским нафтним гигантом БП-ом, кренуо је амерички финансијски див „Голдман Сакс“, затим светски пивар из Данске „Карлсберг“, а у тај воз су се укрцали и произвођачи масовне робе попут „Мекдоналдса“, „Епла“, „ИКЕА“ или „Адидаса“, да би се у њега сместиле и азијске компаније попут јапанске „Фаст ритејлинг“ (власник „Уникло“ ланца) или „Јапан тобако“.
Јавне компаније, тј. оне које су листиране на берзама, пре ће подлећи притиску јавности и повући се како би избегле негативан имиџ код инвеститора, објашњава за „Блумберг“ Џорџ Волошин, директор консултантске куће за ризике „Аперио интелиџенс“
– Приватно, генерални директори једна другоме говоре да би радије да остану ако је могуће али због генералног притиска на брендове то је тешко урадити – каже Волошин.
У том возу, за који сед не зна да ли је воз без повратка, за сада неће бити француских икона из света аутомобила „Реноа“ и хране „Данона“, али ни фирме за унапређење домова „Лирој Мартин“ (45.000 радника), јер ове фирме су одлучиле да поступе пословно и разумно.
Хуманитарни или чисто бизнис разлози
„Данон“ има 9.000 радника у Русији и из те компаније на хистеричну реакцију Запада која је покренула досад невиђени одлазак компанија из једне земље која учествује у оружаном конфликту, одговарају да „родитељи у Русији (мора да) имају једнака права да купе производе као што је храна за бебе као и било који други у свету“.
Разлог „Реноа“ нема тако хуман призвук, али овај произвођач аутомобила у коме француска влада има велики удео (15 одсто) жели да по сваку цену задржи дуго грађене везе са локалним партнерима, као и велики удео који има на конкурентном руском тржишту, сазнаје „Блумберг“ из тамошњих пословних кругова.
„Реноу“ не пада на памет да му национализује имовина у Русији, што прети свима другима који су отишли по политичком диктату, јер његов „Аутоваз“ сувише значи читавој компанији.
И док све остали велики светски произвођачи заустављају или напуштају свој бизнис у Русији, од „Стелантиса“ (група „Фијат“, „Крајслер“, „Пежо“, „Ситроен“, „Опел“) и „Фолксвагена“, преко „Тојоте“ до „Мерцедес-Бенза“, „Рено“ остаје.
Французи су власници 68 одсто „Аутоваза“, произвођача легендарне „ладе“, који у Русији држи чак 30 одсто тржишта. То „Реноу“ доноси 10 одсто прихода целе компаније, која у Русији запошљава 40.000 радника. Ове године до значи милијарду евра провизије.
Овакву одлуку компаније досада је у неколико наврата подржала и сама Влада Француске, речима да су „приватне компаније слободне да доносе одлуке да ли ће отићи или остати у Русији све док се стриктно придржавају санкција ЕУ“.
Повратак неће бити лак
А оне који су отишли, у нади да ће се без много проблема касније вратити по своје милијарде када се ствари слегну, очекују неизвесна времена.
Званична Москва већ је најавила могућност национализације компанија у којима иностране фирме имају више од 25 одсто власништва а које су престале да раде.
На страну милијарде долара вредне имовине које ће можда морати да се отпишу из пословних књига сада, накнадни улазак на тржиште кад „прође фрка“ могао би да буде много трновитији него после пада „Берлинског зида“, када су сва врта за западњачку конзументску робу била широм отворена.
Сад „побегле“ компаније нити знају колико ће санкције трајати, нити какве ће препреке бирократске, финансијске и логистичке природе бити пре њима, као ни тога како ће сада напуштени потрошачи реаговати, напомиње „Блумберг“.
Сада важи атмосфера коју је Ендру Форест, први човек произвођача руде гвожђа „Фортескју металс груп“ описао као „ако правите паре у Русији сад, то бих назвао крвавим новцем“ али времена ће се (брзо) променити.
А у међувремену, БП ће можда морати да се помири са 25 милијарди губитка због распродаје својих акција у „Росњефту“, „Карлсберг“ због напуштања 8.400 радника у седам пивара у Русији, а „Мекдоналдс“ 50 милиона долара месечно за плате радника у Русији које ће наставити да даје иако су ресторани затворени.
А сличне трошкове имаће и други инострани послодавци који су се повукли, а који запошљавају најмање 150.000 људи у Русији, као што је „Адидас“.
За иностране компаније у тој земљи ради око 6,5 одсто читаве радне снаге.
Преузмите андроид апликацију.
