Velikom begu kompanija iz Zapadne Evrope iz Rusije, pod političkim pritiskom vlada i javnosti, neće se baš svi priključiti jer neke kompanije imaju i drugačiju računicu i drugačiji stav prema svom biznisu
U proteklih desetak dana svet je svedočio pravom egzodusu zapadnih kompanija iz Rusije, nakon početka oružane akcije Moskve u Ukrajini. Zatvoreno je na hiljadu radnji, napuštani dugogodišnji biznisi a mnogi lokalni radnici su ostavljeni na cedilu.
Ali, neke velike kompanije ipak odolevaju političkom pritisku i vlada iz EU i SAD i evropske javnosti da se „ne zarađuje krvavi novac“ dok traju borbe u Ukrajini. U tome prednjače Francuzi, čiji veliki proizvođači iz automobilske industrije i industrije hrane brane svoje „pravo da ostanu“ i bave se biznisom a ne (geo)politikom.
Za britanskim naftnim gigantom BP-om, krenuo je američki finansijski div „Goldman Saks“, zatim svetski pivar iz Danske „Karlsberg“, a u taj voz su se ukrcali i proizvođači masovne robe poput „Mekdonaldsa“, „Epla“, „IKEA“ ili „Adidasa“, da bi se u njega smestile i azijske kompanije poput japanske „Fast ritejling“ (vlasnik „Uniklo“ lanca) ili „Japan tobako“.
Javne kompanije, tj. one koje su listirane na berzama, pre će podleći pritisku javnosti i povući se kako bi izbegle negativan imidž kod investitora, objašnjava za „Blumberg“ Džordž Vološin, direktor konsultantske kuće za rizike „Aperio intelidžens“
– Privatno, generalni direktori jedna drugome govore da bi radije da ostanu ako je moguće ali zbog generalnog pritiska na brendove to je teško uraditi – kaže Vološin.
U tom vozu, za koji sed ne zna da li je voz bez povratka, za sada neće biti francuskih ikona iz sveta automobila „Renoa“ i hrane „Danona“, ali ni firme za unapređenje domova „Liroj Martin“ (45.000 radnika), jer ove firme su odlučile da postupe poslovno i razumno.
Humanitarni ili čisto biznis razlozi
„Danon“ ima 9.000 radnika u Rusiji i iz te kompanije na histeričnu reakciju Zapada koja je pokrenula dosad neviđeni odlazak kompanija iz jedne zemlje koja učestvuje u oružanom konfliktu, odgovaraju da „roditelji u Rusiji (mora da) imaju jednaka prava da kupe proizvode kao što je hrana za bebe kao i bilo koji drugi u svetu“.
Razlog „Renoa“ nema tako human prizvuk, ali ovaj proizvođač automobila u kome francuska vlada ima veliki udeo (15 odsto) želi da po svaku cenu zadrži dugo građene veze sa lokalnim partnerima, kao i veliki udeo koji ima na konkurentnom ruskom tržištu, saznaje „Blumberg“ iz tamošnjih poslovnih krugova.
„Renou“ ne pada na pamet da mu nacionalizuje imovina u Rusiji, što preti svima drugima koji su otišli po političkom diktatu, jer njegov „Autovaz“ suviše znači čitavoj kompaniji.
I dok sve ostali veliki svetski proizvođači zaustavljaju ili napuštaju svoj biznis u Rusiji, od „Stelantisa“ (grupa „Fijat“, „Krajsler“, „Pežo“, „Sitroen“, „Opel“) i „Folksvagena“, preko „Tojote“ do „Mercedes-Benza“, „Reno“ ostaje.
Francuzi su vlasnici 68 odsto „Autovaza“, proizvođača legendarne „lade“, koji u Rusiji drži čak 30 odsto tržišta. To „Renou“ donosi 10 odsto prihoda cele kompanije, koja u Rusiji zapošljava 40.000 radnika. Ove godine do znači milijardu evra provizije.
Ovakvu odluku kompanije dosada je u nekoliko navrata podržala i sama Vlada Francuske, rečima da su „privatne kompanije slobodne da donose odluke da li će otići ili ostati u Rusiji sve dok se striktno pridržavaju sankcija EU“.
Povratak neće biti lak
A one koji su otišli, u nadi da će se bez mnogo problema kasnije vratiti po svoje milijarde kada se stvari slegnu, očekuju neizvesna vremena.
Zvanična Moskva već je najavila mogućnost nacionalizacije kompanija u kojima inostrane firme imaju više od 25 odsto vlasništva a koje su prestale da rade.
Na stranu milijarde dolara vredne imovine koje će možda morati da se otpišu iz poslovnih knjiga sada, naknadni ulazak na tržište kad „prođe frka“ mogao bi da bude mnogo trnovitiji nego posle pada „Berlinskog zida“, kada su sva vrta za zapadnjačku konzumentsku robu bila širom otvorena.
Sad „pobegle“ kompanije niti znaju koliko će sankcije trajati, niti kakve će prepreke birokratske, finansijske i logističke prirode biti pre njima, kao ni toga kako će sada napušteni potrošači reagovati, napominje „Blumberg“.
Sada važi atmosfera koju je Endru Forest, prvi čovek proizvođača rude gvožđa „Forteskju metals grup“ opisao kao „ako pravite pare u Rusiji sad, to bih nazvao krvavim novcem“ ali vremena će se (brzo) promeniti.
A u međuvremenu, BP će možda morati da se pomiri sa 25 milijardi gubitka zbog rasprodaje svojih akcija u „Rosnjeftu“, „Karlsberg“ zbog napuštanja 8.400 radnika u sedam pivara u Rusiji, a „Mekdonalds“ 50 miliona dolara mesečno za plate radnika u Rusiji koje će nastaviti da daje iako su restorani zatvoreni.
A slične troškove imaće i drugi inostrani poslodavci koji su se povukli, a koji zapošljavaju najmanje 150.000 ljudi u Rusiji, kao što je „Adidas“.
Za inostrane kompanije u toj zemlji radi oko 6,5 odsto čitave radne snage.
Preuzmite android aplikaciju.
