Данас се обележава Међународни дан јоге. Јога је добар пут до јаког психичког и физичког здравља
Често се јога вежбе саветују као одлично средство у борби против стреса, али и као средство за побољшање функционисања организма у целости.
Зачетак јога вежбања долази из Индије, а настала је као резултат трагања ондашњих мислилаца за одговорима на питања: „ Која је сврха живота“, „ Ко смо ми“ и сл.
Јога на Запад, тј. Америку стиже 1893. године, али тек седамдесетих година 20. века доживљава велику популарност. Занимљиво је рећи да је наш научник Никола Тесла био инспирисан појединим индијским списима, које су њихови мудраци донели у САД.
Уједињене нације су 11.12.2014. године одобриле резолуцију којом се 21. јун проглашава Међународним даном јоге.
Иако јогу многи посматрају као веома лако вежбање, она је итекако захтевна, јер у себи обједињује јачање мишића, умирење мисли, одржавање баланса. Једном речију, јога је комплетна активност која је благодетна, како за наше физичко здравље, тако и за наш ум и душу.
Многе су користи јоге, јер јога:
- Повећава флексибилност
Редовним, стрпљивим, а пре свега правилним извођењем јога асана (положаја), наши мишићи постају флексибилнији, а зглобовима се повећава опсег покретљивости.
- Јача мишиће
Комплексни положаји који се изводе током вежбања јоге, ангажују мноштво мишића.
- Унапређује имуни систем
Балансирањем ендокриног система и опуштањем нервног система, који се добија вежбањем јоге, доводе до побољшања имуног система.
- Поправља држање
Вежбање јоге је изузетно добро за правилно држање. Ослобађа нелагоду у вратном делу и леђима, јача кичму и мишиће, а самим тим поправља држање нашег тела.
- Узрокује спорије, а дубље дисање
Кроз вежбање јоге успоставља се спорије, али дубље дисање, што за последицу има смиривање нервног система. Велики број људи јако плитко дише, чиме се кисеоник у мањој количини доводи у алвеоле, а самим тим и у наш читав организам.
- Позитивно утиче на кардиоваскуларни систем
Вежбањем динамичније јоге, број откуцаја срца се доводи у аеробну зону, што јако погодује срцу и целом кардиоваскуларном систему. Исто тако, јога снижава број откуцаја срца у мировању и повећава максимални унос кисеоника и аеробне активности.
- Опушта нервни систем
Дисање (пранејама), које се практикује током вежбања, доводи до опуштања нервног система. Често се током вежбања јоге стимулише симпатички нервни систем екстензијама, балансирањем на рукама или снажним дисањем. Применом релаксирајућих и стимулишућих вежби јоге, долази до финог подешавања аутономног нервног система, који је спреман да одреагује на стрес.
- Снижава крвни притисак и шећер у крви
Јога нас доводи до ефикаснијег управљања стресним ситуацијама. Опушта нас и релаксира, а тиме долази и до снижавања крвног притиска. Такође, смањењем кортизола и адреналина, као последице вежбања, јога доприноси и смањењу шећера у крви.
- Води нас ка здравијим навикама
Редовним вежбањем повећава се осетљивост да спознамо шта нашем телу и уму прија, а шта не. Лакше се усвајају здраве навике, те није нимало необично остављање цигарета, лоше исхране и алкохола.
Због свих наведених бенефита, које ова врста вежбања доноси, можда је баш сад тренутак да кренете са практиковањем јога вежби.
Преузмите андроид апликацију.
