Izvršni direktor menjačnice kriptovaluta ECD Aleksandar Matanović kaže da se najveća prednost kriptovaluta vidi prilikom međunarodnog plaćanja, jer su transakcije jeftinije i brže.
„U međunarodnim transakcijama kriptovalute su superiorne u odnosu na klasičan novac, jer mnogo brže putuju, mnogo jeftinije putuju“, naveo je Matanović za Tanjug.
Matanović je objasnio beneficije međunarodnog plaćanja kriptovalutama na primeru El Salvadora, prve zemlje koja je uvela bitkoin kao zvaničnu valutu.
„Oni kada su uvodili bitkoin najavili su da je jedno od glavnih očekivanih koristi to što će se mnogo uštedeti na trasferu novca, pre svega iz Amerike u El Salvador, jer puno ljudi iz El Salvardora živi i radi u Americi“, rekao je Matanović.
On je dodao da su velike provizije prilikom međunarodnih transakcija novca bile jedan od razloga za ovakvu politiku i naveo da je ceo proces uvođenja bitkoina u ovu zemlju bio jednostavniji, jer ona nema svoju valutu već koristi američki dolar.
„Dobar deo BDP-a El Salvadora zavisi od doznaka i neka procena je da se stotine miliona godišnje gubi, pre svega, na provizije koje se plaćaju Vestern Junijonom i sličnim kompanijama. Ideja je bila da se to prosto zaobiđe, da neko ko radi u SAD može tamo da kupi bitkoin i pošalje ga direktno“, rekao je Matanović.
On je izjavio da je uvođenje bitkoina kao valute veliki pomak za ovu južnoameričku državu, s obzirom da veliki deo stanovništva nije koristio bankarske usluge uopšte.
„Pričamo o zemlji koja ne samo da ne koristi puno elektronska plaćanja, nego ne koristi bankarsku infrastrukturu uopšte. Veliki procenat stanovništva El Salvadora zna samo za keš i ništa drugo. Za njih je to bio način da se generalno uvedu u svet elektronskog plaćanja, da vide njegove prednosti“, rekao je on.
Matanović kaže da je glavni nedostatak bitkoina njegova nestabilnost, koja dovodi do promena u njegovoj vrednosti.
„Ono što je po meni očigledan rizik jeste što je bitkoin dosta nestabilan sa cenom, a pa bi njegovo korišćenje za svakodnevna plaćanja moglo biti izazovno kako za potrošače, tako za trgovce“, rekao je Matanović.
Komentarišući fiat valute (koje nemaju pokriće u zlatu – sadašnje valute), Matanović je naveo da su one dizajnirane tako da vremenom gube vrednost.
„Ono što i dalje nedovoljan broj ljudi razume jeste da su fiat valute dizajnirane da gube vrednost. To nije slučajnost, one su tako napravljene, doštampavaju se i inflacija je stvar koja se targetira, doduše ne targetira se 10 odsto, targetira se obično negde oko dva, tri odsto i to je prosto deo dizajna novca“, kaže Matanović.
On je rekao da bitkoin sve više dobija ulogu čuvara vrednosi i da se samim tim ređe koristi prilikom plaćanja i naveo da je on pouzdaniji čuvar vrednosti u odnosu na zlato jer nema rizik lokacije.
„Ako zlato čuvate u banci u Ukrajini i padne bomba na tu banku, pitanje je šta će biti sa tim zlatom, ili ako ste ga čuvali u Turskoj u banci gde je bio zemljotres“, rekao je Matanović.
Dodaje da je vrednosti zlata naškodilo to što američki dolar više nema zlatnu podlogu i naveo da je mladima interesantniji bitkoin kao čuvar vrednosti.
„Mladi koji su odrasli u digitalom svetu žele i digitalnog čuvara vrednosti, ne žele analognog. Ne žele nešto što moraju da pamte gde im je, da nose ključ sa sobom ili da drže u sefu, pa da razmišljaju da li je taj sef bezbedan ili ne“, zaključio je on.
Saudijska naftna kompanija Aramko zaradila 161 milijardu dolara u 2022.
Preuzmite android aplikaciju.
