Извршни директор мењачнице криптовалута ЕЦД Александар Матановић каже да се највећа предност криптовалута види приликом међународног плаћања, јер су трансакције јефтиније и брже.
„У међународним трансакцијама криптовалуте су супериорне у односу на класичан новац, јер много брже путују, много јефтиније путују“, навео је Матановић за Танјуг.
Матановић је објаснио бенефиције међународног плаћања криптовалутама на примеру Ел Салвадора, прве земље која је увела биткоин као званичну валуту.
„Они када су уводили биткоин најавили су да је једно од главних очекиваних користи то што ће се много уштедети на трасферу новца, пре свега из Америке у Ел Салвадор, јер пуно људи из Ел Салвардора живи и ради у Америци“, рекао је Матановић.
Он је додао да су велике провизије приликом међународних трансакција новца биле један од разлога за овакву политику и навео да је цео процес увођења биткоина у ову земљу био једноставнији, јер она нема своју валуту већ користи амерички долар.
„Добар део БДП-а Ел Салвадора зависи од дознака и нека процена је да се стотине милиона годишње губи, пре свега, на провизије које се плаћају Вестерн Јунијоном и сличним компанијама. Идеја је била да се то просто заобиђе, да неко ко ради у САД може тамо да купи биткоин и пошаље га директно“, рекао је Матановић.
Он је изјавио да је увођење биткоина као валуте велики помак за ову јужноамеричку државу, с обзиром да велики део становништва није користио банкарске услуге уопште.
„Причамо о земљи која не само да не користи пуно електронска плаћања, него не користи банкарску инфраструктуру уопште. Велики проценат становништва Ел Салвадора зна само за кеш и ништа друго. За њих је то био начин да се генерално уведу у свет електронског плаћања, да виде његове предности“, рекао је он.
Матановић каже да је главни недостатак биткоина његова нестабилност, која доводи до промена у његовој вредности.
„Оно што је по мени очигледан ризик јесте што је биткоин доста нестабилан са ценом, а па би његово коришћење за свакодневна плаћања могло бити изазовно како за потрошаче, тако за трговце“, рекао је Матановић.
Коментаришући фиат валуте (које немају покриће у злату – садашње валуте), Матановић је навео да су оне дизајниране тако да временом губе вредност.
„Оно што и даље недовољан број људи разуме јесте да су фиат валуте дизајниране да губе вредност. То није случајност, оне су тако направљене, доштампавају се и инфлација је ствар која се таргетира, додуше не таргетира се 10 одсто, таргетира се обично негде око два, три одсто и то је просто део дизајна новца“, каже Матановић.
Он је рекао да биткоин све више добија улогу чувара вредноси и да се самим тим ређе користи приликом плаћања и навео да је он поузданији чувар вредности у односу на злато јер нема ризик локације.
„Ако злато чувате у банци у Украјини и падне бомба на ту банку, питање је шта ће бити са тим златом, или ако сте га чували у Турској у банци где је био земљотрес“, рекао је Матановић.
Додаје да је вредности злата нашкодило то што амерички долар више нема златну подлогу и навео да је младима интересантнији биткоин као чувар вредности.
„Млади који су одрасли у дигиталом свету желе и дигиталног чувара вредности, не желе аналогног. Не желе нешто што морају да памте где им је, да носе кључ са собом или да држе у сефу, па да размишљају да ли је тај сеф безбедан или не“, закључио је он.
Saudijska naftna kompanija Aramko zaradila 161 milijardu dolara u 2022.
Преузмите андроид апликацију.
