Лоша кондиција и недостатак физичке активности не утичу само на тело, већ и на нашу психу. Дисциплина потребна за постизање кондиције тренира ум и доприноси емоционалној отпорности, закључили су научници. Редовно вежбање, како кажу, није добро само за тело, већ и за унутрашњи мир.
Шта је кардиореспираторна кондиција?
Истраживање објављено у часопису Acta Psychologica открило је да је већа кардиореспираторна кондиција (CRF) има везе са нижим нивоом анксиозности и беса, као и са већом емоционалном отпорношћу. Кардиореспираторна кондиција је способност срца, плућа и крвних судова да ефикасно испоручују кисеоник мишићима током дуготрајне физичке активности – то је мера колико је „унутрашњи мотор” особе ефикасан и колико дуго може да издржи напор (трчање, пливање, брзо ходање) пре него што се умори.
Истраживачи са бразилског Universidade Federal de Goias поделили су 40 здравих младих учесника у две групе: оне са изнадпросечним (АА) и оне са исподпросечним (BА) нивоом кондиције. Обе групе су одвојено посматрале или скуп неутралних слика (попут свакодневних предмета), или скуп непријатних слика (укључујући сцене повреда и претећих ситуација) дизајнираних да изазову стрес и негативне емоције.
Лоша кондиција носи чак 775 одсто већи ризик од певаћања анксиозности
Сви учесници осећали су се напетије након гледања узнемирујућих слика, али су они у групи АА остали знатно смиренији од оних у групи BА. Код учесника са лошијом кондицијом забележен је чак 775 одсто већи ризик да ће им ниво анксиозности скочити са умереног на високи. Налази показују да су особе са вишим CRFсклоније нижој анксиозности и већој отпорности када су изложене емоционално стресним надражајима. Научни тим је истакао да ово додатно поткрепљује доказе о томе да физичка активност игра кључну улогу у емоционалном здрављу. Како наводе особе које се баве физичким активностима (нарочито аеробним вежбама) теже ка томе да буду отпорније у стресним ситуацијама и имају нижи ниво анксиозности.
Група BА показала је јачи осећај беса и слабију контролу над њим у поређењу са групом АА. Заправо, што је особа била у слабијој форми, то је била већа вероватноћа да ће реаговати на основу свог беса када се суочи са стресним призорима. Иако су потребна опсежнија истраживања, студија указује да су овакви резултати могући јер дисциплина неопходна за постизање кондиције истовремено „челичи” ум. То значи да би особе у бољој форми могле ефикасније да контролишу бес и анксиозност у стресним ситуацијама.
9 ствари које жене престају да раде када остану без снаге за борбу, кажу психолози
Преузмите андроид апликацију.
