Иако претеран смех често није знак патологије, постоје ситуације када смех који је неадекватан може да указује на неуролошки или психијатријски проблем.

Смех је универзалан и примарни израз људских емоција. Ипак, постоји смех који одудара. То је смех који је претеран и „на силу“, често је гласан и извештачен, осећамо га као непријатни вид претеривања. Како да разумемо такво понашање?
Шта може да буде у позадини: Када одзвања вештачки смех, енергија није добра
У друштвеним ситуацијама људи често користе смех као алат да покажу да су укључени у друштво. Да ублаже непријатност или да буду прихваћени. Истраживања показују да моћ друштвене динамике утиче на смех. На пример, особе са већом друштвеном моћи чешће имају доминантнији смех, виши тон, већи волумен, већи опсег варијација.
Тако један облик гласног, наглашеног смеха може бити социјални перформанс, Заправо, начин да се особа истакне, покаже енергију, жељу да буде укључена.
Разлика између спонтаног и извештаченог смеха
Неурологија и психологија показују да спонтани смех (онај који настаје природно) због нечега што је заиста смешно, и смех који је произведен свесно или „на силу” имају различите акустичне и мождане карактеристике.
На пример, једна студија је показала да су слушаоци из различитих култура успешно разликовали „прави” од „лажног” смеха. Кад смо свесни да се смех форсира, мозак активира регије повезане са проценом става друге особе и пита се „зашто се смеје”. Или, шта је тачно смешно?
Дакле, гласно, извештачено смејање може бити сигнал да то није само реакција на хумор, већ има социјалну мотивацију.
Могући поремећаји
Иако претеран, смех често није знак патологије, постоје ситуације када онај који је неадекватан може да указује на неуролошки или психијатријски проблем. Неки такви примери су:
Pseudobulbar affect (PBA) – поремећај који је повезан са оштећењима мозга (нпр. након повреде, код мултипла склерозе) и карактерише се епизодама смеха или плача које не одговарају ситуацији.
Witzelsucht – ретка неуролошка појава код које особа непрестано прави шале, доживљава еуфорију, смеје се у непримереним ситуацијама; често је повезана са оштећењем фронталног режња мозга.
Inappropriate affect– емоционални израз који не одговара контексту, јер код неких особа смех или весеље може бити неприкладно ситуацији, као део ширег психијатријског стања.
Дакле, ако се неко смеје “превише”, не мислећи заиста да је нешто смешно, не осећајући радост, често и без контроле, то може бити сигнал за додатну процену стручњака.
Како разликовати “нормално” претерано смејање од потенцијалног проблема
Ако се особа често и интензивно смеје наглас али се свесно тако понаша, ради то из жеље за пажњом, друштвеним прихватањем или стављањем себе у први план. То може бити друштвени или лични стил понашања, не нужно поремећај. Ипак, неке особе могу имати проблема са депресијом.
Ако смех није адекватан ситуацији, особа има мало или нимало свести о неприкладности, или је праћен другим неуобичајеним симптомима (као што су проблеми са контролом емоција, променама понашања, неуролошким симптомима), тада је потребно размотрити медицинску/психијатријску процену.
Друштвени контекст
Такође, важан је и друштвени контекст. У неким културама или групама, смех, интензитет и начин изражавања варирају. Оно што негде изгледа „претерано”, може бити уобичајено у другој средини.
Смех који је наглашен, гласнији или агресивнији од просека не мора аутоматски значити да неко има неки поремећај. Често је то само начин комуникације. То је и начин да особа искаже ентузијазам, друштвену укљученост или да привуче пажњу. Ипак, када је такво понашање рутина без свести о реалности, или уз друге неуро-психијатријске симптоме, оправдано је размишљати о дубљој анализи.
Преузмите андроид апликацију.



