Када мислите на вољену особу, долази до интензивне активације у центру за награђивање у мозгу – истом који се активира када узмете кокаин или када освојите велику своту новца – појашњава др Артур Арон.
Интензивни налети страсти могу бити једнако ефикасни у ублажавању бола као кокаин и друге илегалне дроге, показало је једно раније истраживање спроведено на америчким студентима. Сви су били у раној, страственој фази везе. Њихова осећања према партнеру смањила су јак бол у просеку за 12, а умерен бол чак за 45 одсто.
Романтичне везе, бол и моћ допамина
– Када су људи у тој страственој, често преплављујућој фази љубави, долази до значајних промена расположења које утичу на њихов доживљај бола – рекао је др Шон Маки , начелник Одељења за управљање болом, ванредни професор анестезиологије и главни аутор студије објављене у часопису PLOS ONE.
– Почињемо да раздвајамо и препознајемо неке од ових система награђивања у мозгу и како они утичу на бол. У питању су врло дубоки системи у нашем мозгу који пре свега подразумевају допамин, примарни неуротрансмитер који утиче на расположење, награду и мотивацију – каже доктор.
Научници још нису спремни да пацијентима са хроничним болом саветују да одбаце лекове против болова и замене их страсном љубавном везом. Надају се, међутим, да боље разумевање ових можданих путева награђивања, које покреће љубав, може довести до нових метода за постизање олакшања бола.
Како је дошло до идеје за ово истраживање
– Испоставља се да су делови мозга које активира интензивна љубав исти они које користе лекови за смањење бола. Када мислите на вољену особу, долази до интензивне активације у центру за награђивање у мозгу, истом оном који се активира када узмете кокаин или када освојите велику своту новца – појашњава др Артур Арон, професор психологије на Државном универзитету Њујорка и један од аутора студије, који љубав проучава већ 30 година.
Идеја за истраживање родила се пре неколико година на конференцији из неуронауке, када се др Арон, научник који проучава дејство љубави и страсти на психофизичко здравље сусрео са Макијем, стручњаком за истраживање бола, и започели разговор.
– Арт је говорио о љубави. Ја сам говорио о болу. Он је описивао мождане системе повезане са љубављу, а ја сам говорио о можданим системима повезаним са болом. Схватили смо да постоји огромно преклапање тих система. Почели смо да се питамо: ‘Да ли је могуће да једно утиче на друго? – каже др Маки.
Зашто су истраживачи бирали баш “свеже” заљубљене студенте
После конференције, Маки се вратио на Станфорд и започео сарадњу са тада постдокторандом и истраживачем Џаредом Јангером, данас аснестезилогом, који је такође био заинтересован за ову идеју. Њих тројица су заједно осмислили истраживање које би подразумевало преглед снимака мозга студената који су тврдили да су „у првој фази интензивне љубави“.
– Поставили смо плакате по Станфорд универзитету и за неколико сати студенти су куцали на наша врата. Тражили смо који су у првој деветомесечној фази романтичне везе. То је очигледно била најлакша студија за регрутацију коју је Центар за бол на Станфорду икада имао. Када сте заљубљени, желите свима да испричате о томе. Намерно смо се фокусирали на ову рану фазу страсне љубави. Нисмо тражили испитанике у дуготрајнијим, зрелијим фазама везе.
Желели смо људе који су еуфорични, пуни енергије, опсесивно размишљају о вољеној особи и жуде за њеним присуством – објаснио је он.
“Страсна љубав на неки начин звучи као зависност”
– Када се страсна љубав опише на овај начин, на неки начин звучи као зависност. Помислили смо – можда ово заиста укључује сличне мождане системе као код зависности, а који су у великој мери повезани са допамином – додају креатори студије.
Регрутовали су 15 студената основних студија (осам девојака и седам младића). Свако од њих је донео фотографије вољене особе и фотографије једнако привлачног познаника. Истраживачи су затим наизменично приказивали фотографије док су на длан испитаника стављали компјутерски контролисан термални стимулатор, загреван тако да изазове благ бол. Истовремено је мозак скениран помоћу функционалне магнетне резонанце.
Студенти су такође тестирани на ниво ублажавања бола “ометањем” екстерним асоцијацијама попут: „Наброј спортове који не укључују лопте.“ Научни докази су раније показали да ометање пажње може да смањи бол, а истраживачи су желели да провере је ли љубав само дистракција од бола.
Резултати су показали да су и љубав и дистракција подједнако смањивали бол, и то на знатно вишем нивоу него концентрација на фотографију привлачног познаника. Занимљиво је да су та два начина ублажавања бола користила потпуно различите мождане путеве.
Аналгезија љубављу је повезана са центрима награђивања
– Код теста са дистракцијом, путеви у мозгу који воде ка смањењу бола углавном су били когнитивни. Смањење бола било је повезано са вишим, кортикалним деловима мозга. Аналгезија изазвана љубављу много је више повезана са центрима награђивања. Чини се да укључује примитивније делове мозга, активирајући дубоке структуре које могу блокирати бол на нивоу кичмене мождине, слично начину на који делују опиоидни аналгетици. Једно од кључних места за аналгезију изазвану љубављу је нуцлеус аццумбенс, главни центар за награђивање повезан са опиоидима, кокаином и другим дрогама које изазивају зависност. Ова регија ‘говори’ мозгу да ово што радите морате наставити – рекао је др Јангер.
– Све ово нам говори да не морате да се ослањате само на лекове за ублажавање бола. Људи осећају интензивну награду и без нежељених ефеката лекова, али је све индивидуално – закључује др Арон.
Преузмите андроид апликацију.
