Научно је доказано да су одређене интелектуалне способности све боље и боље уколико редовно вежбамо, бар 30 минута дневно.
Вежбање и физичка активност имају огроман, вишеструки утицај на мозак, како краткорочно тако и дугорочно. Научно је доказано да одређене интелектуалне способности расту уколико редовно, и у одређеном временском интервалу вежбамо. Због тога се и каже да је вежбање “гориво” за мозак јер подстиче раст нових ћелија, јача постојеће везе, побољшава расположење и чува ментално здравље.
Вежбање је као гориво јер снабдева мозак кисеоником и хранљивим материјама
Вежбање се сматра горивом за мозак јер побољшава проток крви, снабдева мозак кисеоником и хранљивим материјама, стимулише ослобађање фактора раста и неуротрофичних протеина који подржавају здравље можданих ћелија и повећава производњу ендорфина који побољшава расположење, на пример. Ови комбиновани ефекти уједно побољшавају когнитивне функције као што су памћење и концентрација, подстичу развој нових можданих ћелија, смањују стрес и симптоме анксиозности и депресије и штите од когнитивног пада које долази са старењем.
Које су предности вежбања на когнитивне функције?
1. Вежбање нам помаже да се фокусирамо
Ретко ко од нас проверава мождане функције осим ако лекар не посумња да имамо мождане проблеме попут епилепсије или Алцхајмерове болести. Електроенцефалографијом (ЕЕГ) је могуће утврдити способност фокусирања и обраћања пажње. Установљено је да ове способности расту након интензивног вежбања и ово стање се не мења након статичних вежби, колико помоћу аеробних, попут лаганог џогинга или вожње бициклом.
2. Побољшава памћење
Аеробне вежбе попут ходања и трчања, али и обављање неких свакодневних активности које подразумевају физички рад, брисање прозора и други кућни послови, баштованство… поспешују раст хипокампуса, дела мозга који има везе са памћењем и учењем. Ове активности, такође, успоравају смањење хипокампуса, које може да доведе до губитка меморије услед старења.
Неке студије показују да се бољи резултати постижу уколико човек ужива у активности коју обавља.
3. Смањује депресију и анксиозности
Аеробна вежба ублажава симптоме депресије и анксиозности у тој мери да их лекари и терапеути неретко предлажу као део третмана. Вежбање успорава оштећење и разградњу можданих ћелија. Можда ће бити потребно до неколико месеци како бисте осетили пуне ефекте, па зато почните да стичете навику да увек будете активни.
4. Вежбање чини мозак „флексибилнијим“
„Неуропластичност“ је способност мозга да се мења када особа учи или има нове доживљаје. Мозак младих људи је најчешће бољи у томе од мозга старијих, али чак и они истих година могу да имају врло различите способности. Научници верују да и аеробна вежбе и тренинг са теговима помажу у стварању флексибилнијих или „неуропластичнијих“ мозгова.
5. Успорава деменцију
Активни људи имају мањи ризик од деменције, депресије и можданог удара. Ходање 30 минута дневно или блага аеробна активност већ доноси значајне бенефите. Људи који не вежбају много, чешће оболевају од Алцхајмерове болести и других облика деменције. То је делом и због тога што вежбање помаже у спречавању многих појава које имају везе са деменцијом, попут гојазности, дијабетеса, високог крвног притиска, депресије… Научници сматрају да вежбање такође има и директан ефекат у спречавању развоја овог стања.
6. Физичка активност поспешује циркулацију
Током физичке активности срце пумпа брже, што повећава доток крви у мозак. Више кисеоника и хранљивих материја подстиче боље функционисање можданих ћелија. Аеробна вежба помаже да крв стигне до мозга. Вежбање чини срце и крвне судове јачим, и то се односи на све – од већих, који доводе крв до врата и главе, па до до ситних крвних судова у мозгу. Јаки крвни судови и бољи проток крви помажу заустављању накупљања плакова. Научници такође верују да снажан проток крви поспешује исхрану мозга, па тако успорава ментални пад.
7. Вежбање побољшава извршне функције
Истраживања показују да вежбање побољшава способност организовања и тумачења информација и деловања на начин који има смисла, односно помаже „извршне функције“. Само једна сесија вежбања може да покрене овај процес. Постоје индиције да физичка активност дугорочно мења структуру беле мождане масе тако што омогућава можданим ћелијама да се лакше увежу.
8. Активност чини сан квалитетнијим
Познато је да вежбање одржава расположење на оптималном нивоу, чини да се организам опусти пред спавање и да се успостави здрав циклус спавања и буђења. Тачни ефекти на мозак још нису познати, али људи који више вежбају упадају у дуже фазе више дубоког сна, током којег се мозак и тело ревитализују.
9. Вежбање повећава нивое допамина, серотонина и ендорфина
Допамин је задужен за мотивацију, награду, фокус.
Серотонин за боље расположење, мање анксиозности и депресије
Ендорфини су задужени за осећај задовољства и смањења бола.
Преузмите андроид апликацију.
