Иако већина људи панично реагује када им скочи горњи или доњи крвни притисак, кардиолози упозоравају да се опасност по здравље срца често крије у самој разлици између ова два броја.
Када се мери крвни притисак, апарат показује две вредности: систолни (горњи број), који мери притисак на артерије док се срце стиска и пумпа крв, и дијастолни (доњи број), који мери притисак док се срце опушта између два откуцаја.
У медицини постоји и трећи, изузетно важан параметар који се назива пулсни притисак. То је математичка разлика која се добија када се од горњег притиска одузме доњи.
Шта је пулсни притисак и како се рачуна
Овај параметар лекарима пружа драгоцен увид у стање кардиоваскуларног система и може да указује на озбиљне болести пре него што се појаве први јасни симптоми.
– Пулсни притисак помаже здравственим радницима да процене еластичност артерија, ефикасност срчаног пумпања и потенцијалне кардиоваскуларне проблеме. Укратко, он пружа увид у здравље и функционисање кардиоваскуларног система – објашњава кардиолог др Марија Делгадо-Лелијевр, ванредна професорка медицине на Медицинском факултету Милер Универзитета у Мајамију.
Пулсни притисак се рачуна једноставним одузимањем доњег броја од горњег броја у очитавању крвног притиска. На пример, уколико вредност крвног притиска износи 120/80 милиметара живиног стуба (mmHg), разлика између горњег (120 mmHg) и доњег притиска (80 mmHg) је 40 mmHg- што представља вредност пулсног притиска.
Зашто је важна разлика између горњег и доњег притиска
У јавности се ређе говори о пулсном притиску, иако овај параметар пружа важне информације о стању организма – посебно ако су вредности веома високе или ниске. Иако лекари не анализирају детаљно пулсни притисак током рутинских прегледа код потпуно здравих пацијената, у одређеним клиничким случајевима он постаје примарни фокус.
Прегледам га код свих пацијената, али највише пажње обраћам када људи имају познату болест срчаних залистака или срчану инсуфицијенцију, односно када постоји сумња на ова стања – истиче др Блер Сутер, кардиолог у Медицинском центру Векснер Државног универзитета Охаја у Колумбусу.
Нормалан пулсни притисак: Идеална разлика између горњег и доњег броја
Вреди истаћи да се крвни притисак природно мења током дана, па самим тим и пулсни притисак може да варира за 5 до 10 јединица, понекад чак и из минута у минут. Управо због ових уобичајених дневних осцилација, неопходно је извршити више узастопних мерења у различито време како би се потврдило да је разлика константно повишена или снижена.
У стању мировања, нормалан и идеалан пулсни притисак износи 40 mmHg(на пример, код “школског” притиска 120/80, разлика је тачно 40). Та разлика обезбеђује оптимално кретање крви кроз организам, без сувишног напрезања и оптерећења артеријских зидова.
И док се са старењем и крутошћу крвних судова ова разлика природно шири, њен нагли пад и смањење могу бити знак за хитну медицинску узбуну.
Када се разлика смањи: Шта је низак пулсни притисак
Узак или низак пулсни притисак дефинише се као разлика која износи 25 процената (једна четвртина) или мање од вредности горњег притиска.
Једноставан пример: Уколико је горњи притисак 140 mmHg, његова четвртина износи 35. То значи да разлика до доњег притиска не би смела да буде мања од 35 јединица. Ако апарат у том тренутку измери притисак 140/115, разлика између горњег и доњег броја је свега 25. Пошто је 25 мање од критичне границе (35), тај пулсни притисак се званично сматра опасно ниским.
Када је разлика између горњег и доњег притиска тако мала, то је најчешће показатељ да срчани мишић има озбиљне потешкоће да ефикасно пумпа крв кроз тело.
– То указује на то да срце може да има проблема да ефикасно истискује крв, што резултира смањеном разликом између систолног и дијастолног притиска ” истиче др Делгадо-Лелијевр.
Преузмите андроид апликацију.
