Сигурно сте чули за Павлову торту, можда је била део и ваше кухиње, али да ли знате како је настала чувена торта?
Није у питању ниједан Павле, како многи мисле, већ је реч о жени – Ани Павловој.
Павлова торта је добила име по чувеној руској балерини Ани Павловој, која је 1926. године била на турнеји по Аустралији и Новом Зеланду. Прича каже да је кувар хотела у коме је одсела у Велингтону направио десерт у њену част, чиме настаје Павлова торта. Инспирацију је пронашао у белој „туту сукњи“ коју балерине носе на сцени.
Павлова, тај прозрачни десерт направљен од хрскаве љуске безе преливене шлагом и воћем,
Ана Павлова је рођена у Петрограду 1881, а умрла 1931. године у Хагу. Школу класичног балета завршила је у Царској балетској школи у родном граду и одмах добила ангажман у Маријинском позоришту. Постала је примабалерина 1906. године.
Павлова торта се прави од беланаца умућених са шећером, преливена шлагом и различитим свежим воћем. Споља је корица хрскава, а унутрашњост је мека.
Састојци:
-пет беланаца
-250 грама шећера
-250 милилитара слатке павлаке
-једна кашика шећера
-око 250 грама јагода
Припрема:
Беланца мутити док не постану пенаста, па пажљиво кашиком додавати шећер и мутити док се не добије чврст и густ шне, а кристали шећера нестану. На дно дубљег округлог плеха пречника двадесетак центиметара ставити папир за печење, па распоредити шне.
Пећи у рерни на 150 око 75 минута, или док се кора споља скроз не осуши. Ако кора споља попуца, још боље, пошто то значи да је кора успела, јер та спољна површина и треба да буде крта и крцкава.
Кад се кора испече, оставити је у отвореној рерни још петнаестак минута. Затим извадити плех и оставити кору да се скроз охлади. Охлађену кору пажљиво пренесите на тацну, преко распоредите умућену слатку павлаку у коју сте додали кашику шећера, а затим одозго поређајте јагоде. Служите расхлађено.
Pred vratima vam se pojavila nepoznata mačka: Evo šta to znači, a nije svejedno ni koje je boje
Преузмите андроид апликацију.
