Пешкири су један од најчешће коришћених текстилних предмета у домаћинству, а многи их свакодневно узимају у руке очекујући да буду мекани, мирисни и упијајући.
Временом постаје приметно да пешкири, који су били мекани и пахуљасти, постају груби, тврди и непријатни на додир. Проблем није у лошем квалитету материјала или у томе што су пешкири истрошени, већ у начину на који се перу и одржавају.
Стручњаци упозоравају да је неправилно прање главни кривац за губитак мекоће код пешкира. Најчешћа грешка је прекомерна употреба омекшивача. Иако га многи људи аутоматски додају да би одећа и пешкири били мекши, супротно се дешава са текстилом направљеним од високо упијајућих влакана.
Наиме, влакна упијају остатке омекшивача и детерџената, који се тешко исперу и временом стварају слој који влакна чини крутим. Поред тога што такви пешкири губе мекоћу, смањује се и њихова способност упијања, што је њихова основна функција.
Још један проблем је тврда вода. У многим крајевима вода је пуна минерала, углавном калцијума и магнезијума, који се везују за влакна током прања и додатно их стврдњавају.
Резултат су пешкири који делују беживотно, а мирис након прања није увек онакав какав бисте желели. Када се томе дода неправилно сушење, добија се комбинација која чини да пешкири више нису мекани и мирисни.
Међутим, постоји једноставно решење из кухиње, а то је сок од лимуна као природни и лако доступан састојак, који може вратити мекоћу и свежину пешкирима већ након једног прања.
Тајна је у лимунској киселини, природној супстанци која разграђује детерџент, сапун и минералне наслаге, док уклања бактерије које могу остати у влакнима. За разлику од комерцијалних производа, лимун има нежно дејство, а има и додатну предност што природно избељује тканину.
Пешкире треба ставити у машину, али без мешања са другим вешом, како би се могли добро опрати и испрати. Око 125 милилитара свежег сока од лимуна сипа се у посуду у коју се обично додаје омекшивач.
Детерџент се користи нормално, али без додавања омекшивача. Такође се препоручује покретање програма прања са топлом водом јер топлота помаже у активирању лимунске киселине и појачава њено дејство.
Када завршите са прањем пешкира, најбоље их је осушити напољу. Сунчеви зраци у комбинацији са лимунском киселином додатно помажу у чишћењу и избељивању влакана, па пешкири постају не само мекши већ и светлији.
Ова метода је посебно погодна за беле и светле пешкире, јер се код тамнијих пешкира препоручује употреба сирћета уместо лимуна, што ће уклонити наслаге, али без ризика по боју.
Предности ове врсте одржавања су бројне, а пре свега, то је природно, еколошки прихватљиво решење које не захтева куповину скупих хемикалија. Лимун је лако доступан, јефтин и не оставља трагове на тканини.
Након само једног прања, пешкири постају приметно мекши, миришу свеже и изгледају као нови.
Дугорочно гледано, ова метода такође продужава век трајања пешкира, јер уклања наслаге које би иначе ослабиле влакна и убрзале њихово хабање.
За максималан ефекат, стручњаци препоручују сезонску употребу лимуна, посебно лети када су дани сунчани и суви.
Сунчева светлост тада даје додатни ефекат избељивања и дезинфекције, а пешкири се брже и равномерније суше на отвореном ваздуху. Редовним понављањем поступка, пешкири остају мекани, чисти и дуже трају.
Преузмите андроид апликацију.
