Близу две трећине испитаника на северу Косова и Метохије је потврдило да је спремно да учествује на протестима и у грађанској непослушности, уколико дође до одузимања возила од стране косовске полиције због незамењених регистарских таблица, резултати су истраживања невладине организације „Хумани центар Митровица“ из Северне Митровице.
„Хумани центар Митровица“ организовала је истраживање које је обухватало 150 испитаника на северу Косова и Метохије.
Циљ истраживања, чији су резултати данас представљени, био је да се добију одговори на питања који су страхови српске заједнице на КиМ и како ће Срби реаговати у случају заплене возила након истека рока за пререгистрацију на РКС таблице, преноси Косово онлајн.
Истраживач у области безбедности Верољуб Петронић, који је представио резултате истраживања, рекао да је оно спроведено без донатора и без ичије финансијске помоћи, али да је тој организацији било важно да пренесе јавности став Срба уочи краја рока за пререгистрацију возила са српских на „РКС“ таблице.
„Близу две трећине испитаника је истакло да је спремно да учествује на протестима и у грађанској непослушности уколико дође до одузимања возила због од стране косовске полиције. У документу Владе Косова стоји да ће бити конфискована возила која не буду пререгистрована на “РКС“ таблице, што је у супротности са било каквим имовинским правом, јер нико вам не може одузети возило. Треба одузети 500, 1.000, 10. 000 возила, то је немогуће“, навео је Петронић.
У истраживању које је данас презентовано чак 77 одсто испитаника сматра да ће им Косовска полиција одузети возило уколико га не пререгиструју до 31. октобра, док је 23 одсто делимично сигурно да ће им возило бити одузето.
На питање шта ће бити потенцијални одговор у случају заплене возила 45 одсто грађана каже да ће учествовати у протестима, 23 одсто истиче да ће учествовати у грађанској непослушности, 17 одсто каже да неће учинити ништа, а 15 одсто њих је изјавило да ће у случају заплене возила напустити Косово и Метохију.
Петронић је напоменуо да се истраживање осим што се односило на то како ће становништво реаговати у наредном периоду, бавило и тиме шта су страхови грађана.
„Истраживање је показало да су страхови веома велики и да су људи уплашени. Сви актери у дијалогу, а пре свега међународна заједница, морају да дају свој допринос да се смање страхови код становништва, јер уколико се не реши на разуман начин цела ситуација, можемо имати катастрофалне последице“, саопштио је Петронић.
Истраживање је показало да када је у питању присуство припадника РОСУ јединица на северу КиМ, чак 77 одсто грађана каже да их плаши њихово присуство, као и повећан број новоизграђених база, а 23 одсто је изјавило да се не плаши.
Да оштра реторика са обе стране може да доведе до потенцијалних конфликата мисли 89 одсто испитаних, а 11 одсто не мисли да опасна реторика има утицаја на то.
Податак из истраживања који посебно брине је што грађани уопште не верују да их било ко од релевантних безбедносних снага на Косову може заштитити, наводи Косово онлајн.
Да грађане не би заштитили Унмик, Косовска полиција, нити Еулекс мишљења је између 78 и 80 одсто испитаника док 54 одсто не мисли да их Кфор не би заштитио.
Насупрот томе свега 4,34 одсто верује да би их Кфор заштитио, 4 одсто да би их Еулекс заштито, док 2,01 одсто њих мисли да би Унмик стао у њихову заштиту, резултати су овог истраживања.
Само 0,68 одсто испитаника мисли да би их Косовска полиција заштитила у случају међуетничких оружаних инцидената.
„Од четири понуђена одговора, да Србе могу заштити, Косовска полиција, Кфор, Унмик или Еулекс нико није добио преко 50 одсто, што показује неповерење према институцијама које су задужене за безбедност“, изјавио је Петронић.
На питање да ли мисле да након 31. октобра може да дође до оружаних сукоба 68 одсто испитаника је одговорило са „да“, док је 32 одсто грађана одговорило са „не“.
Највећа претња по безбедност према мишљењу испитаника долази од стране Косовских безбедносних снага (72 одсто), организованих криминалних група (48 одсто), политичких представника косовских Албанаца (46 досто), екстремистичких група (45 одсто), Косовске полиције и међународних представника (по 25 одсто), политичких представника Срба (18 одсто), наводи Косово онлајн.
Преузмите андроид апликацију.
