Инфлација у Пољској је током августа наставила да расте и први пут након 1997. прешла је 16 одсто. Опозициони медији указују да је за већину грађана ово потенцијално опасна економска ситуација у којој ствари измичу контроли.
С друге стране, државни функционери из странке Право и правда (ПиС) уверавају становништво да владине мере економске стабилизације дају резултате, док гувернер народне банке Пољске (НБП) Адам Глапињски оптимистично најављује скори пад инфлације, која је од почетка ове године више него удвостручена.
Главни економски аналитичар представништва Ситибанке у Пољској, Пјотр Калиш, указује да се већ годину дана види убрзање темпа инфлације. По овом финансијског стручњаку, „нафтни шок” као последица рата у Украјини имао је ефекат у првом инфлаторном таласу, али да су сада на тржишту роба, услуга и капитала присутни и други фактори, јер компаније подижу цене производа суочене са све већим трошковима енергије и основних сировина.
Калиш сматра да ће Пољска морати да се суочава с инфлацијом дуже него што је планирано и очекује њен даљи раст у висини од 20 одсто до краја године.
Тачна стопа инфлације, сматра овај аналитичар, у великој мери зависи од владиних одлука о економским стабилизационим пакетима за привреду и становништво, пре свега, око испорука струје и гаса.
Влада Пољске представила је нацрт буџета за 2023. са значајним повећањем прихода и расхода, који економски аналитичари углавном оцењују као „инфлаторни”. Током следеће године очекује се пад инфлације на 10 одсто, али ће, по проценама Европске комисије, Пољска и даље бити „лидер у инфлацији” у ЕУ.
Оно што економске стручњаке у Пољској посебно забрињава јесте државни буџетски дефицит, који је заједно с дефицитима локалних самоуправа планиран на преко четири одсто укупног БДП-а. У односу на прошлу годину, значајније је увећан део буџета за одбрану (са 2,2 одсто на чак 3,1 одсто) услед набавке модерног наоружања за, како наводе у влади, „безбедност пољских граница”.
Преузмите андроид апликацију.
