Inflacija u Poljskoj je tokom avgusta nastavila da raste i prvi put nakon 1997. prešla je 16 odsto. Opozicioni mediji ukazuju da je za većinu građana ovo potencijalno opasna ekonomska situacija u kojoj stvari izmiču kontroli.
S druge strane, državni funkcioneri iz stranke Pravo i pravda (PiS) uveravaju stanovništvo da vladine mere ekonomske stabilizacije daju rezultate, dok guverner narodne banke Poljske (NBP) Adam Glapinjski optimistično najavljuje skori pad inflacije, koja je od početka ove godine više nego udvostručena.
Glavni ekonomski analitičar predstavništva Sitibanke u Poljskoj, Pjotr Kališ, ukazuje da se već godinu dana vidi ubrzanje tempa inflacije. Po ovom finansijskog stručnjaku, „naftni šok” kao posledica rata u Ukrajini imao je efekat u prvom inflatornom talasu, ali da su sada na tržištu roba, usluga i kapitala prisutni i drugi faktori, jer kompanije podižu cene proizvoda suočene sa sve većim troškovima energije i osnovnih sirovina.
Kališ smatra da će Poljska morati da se suočava s inflacijom duže nego što je planirano i očekuje njen dalji rast u visini od 20 odsto do kraja godine.
Tačna stopa inflacije, smatra ovaj analitičar, u velikoj meri zavisi od vladinih odluka o ekonomskim stabilizacionim paketima za privredu i stanovništvo, pre svega, oko isporuka struje i gasa.
Vlada Poljske predstavila je nacrt budžeta za 2023. sa značajnim povećanjem prihoda i rashoda, koji ekonomski analitičari uglavnom ocenjuju kao „inflatorni”. Tokom sledeće godine očekuje se pad inflacije na 10 odsto, ali će, po procenama Evropske komisije, Poljska i dalje biti „lider u inflaciji” u EU.
Ono što ekonomske stručnjake u Poljskoj posebno zabrinjava jeste državni budžetski deficit, koji je zajedno s deficitima lokalnih samouprava planiran na preko četiri odsto ukupnog BDP-a. U odnosu na prošlu godinu, značajnije je uvećan deo budžeta za odbranu (sa 2,2 odsto na čak 3,1 odsto) usled nabavke modernog naoružanja za, kako navode u vladi, „bezbednost poljskih granica”.
Preuzmite android aplikaciju.
