Србија ће од наредне сезоне имати новог представника у Ен-Си-Еј-Еј (НЦАА) кошарци, и то на престижном Аризона универзитету.
Млади Филип Боровићанин одабрао је Вајлдкетсе за наставак каријере и тако постао нови Србин који ће се опробати у универзитетској кошарци.
Боровићанин ће тако ићи путем којим су ишли између осталих Стив Кер, Шон Елиот, Лук Волтон, Гилберт Аренас, али и Душан Ристић и Иван Раденовић.
Филип Боровићанин нови је српски кошаркаш на Аризона универзитету, који су пре њега између осталих похађали сународници Душан Ристић и Иван Раденовић, али и кошаркашка имена каква су Стив Кер, Лук Волтон, Шон Елиот, Џејсон Кид, Гилберт Аренас, Андре Игодала, Ричард Џеферсон…
„Аризона има један од најбољих кошаркашких програма на свету и свакако ми то импонује, као и чињеница која су све кошаркашка имена облачила њихов дрес. Историја кошарке на Аризони је заиста импресивна. Много пута су ми спомињали Раденовића и Ристића, који су очито оставили јако добар траг тамо, чак сам са Душаном имао и прилику да разговарам и дао ми је савете који ће ми, верујем, јако значити.“
Боровићанин је приказао запажене партије у Првој регионалној лиги Србије, где је у дресу Бека бележио у просеку 20 поена, девет скокова и четири асистенције.
„Моје партије и успех клуба у том рангу пре свега су дошли као последица континуираног рада у претходним годинама и када се узме у обзир да прошла два пута нисмо успели да се пласирамо, једном због административних проблема, а други пут због међусобног скора са првопласираном екипом, од почетка ове сезоне све је ишло баш како треба.“
„Што се тиче мојих партија, могу бити у потпуности задовољан сезоном. У сваком случају било је то једно дивно другарство, добар рад и хемија у екипи као и поверење тренера Ненада Петронића у мене у многоме је допринело да све протекне како јесте“, рекао је талентовани кошаркаш.
Боровићанин је имао занимљив развојни пут, пошто је у Беко дошао из Црвене звезде.
„Кључни моменат се догодио када сам упознао тренера Ненада Петронића са којим сам имао прилику да сарађујем неких пола године пробно, када смо моја породица и ја увидели да су његов ентузијазам, посвећеност, знање и љубав према кошарци другачији од онога са чиме сам се сусретао у пређашњем периоду.“
„Тада моја породица и ја одлучујемо да кренемо путем који је несвакидашњи овде. Прешао сам из Звезде у Беко, где могу данас рећи да све оно што ми је речено и обећано првог дана у потпуности је спроведено у дело. Желим да захвалим свима у клубу и тренеру Ненаду који ми није само тренер него могу рећи и члан породице. Иако су ме многи одвраћали од Бека, сматрам да је то био прави потез, и да могу да вратим време, опет бих исто урадио“, рекао је Боровићанин.
Када се спомиње кошаркашки клуб Беко, а потом одлазак у Америку, прва асоцијација је свакако Ален Смајлагић, који је отишао у Голден Стејт вориорсе. Филип је имао привилегију да ради са садашњим чланом Партизана.
„Наравно, Алена јако добро познајем, много времена сам провео са њим тренирајући, што индивидуално, што по камповима. Тренер Петронић је и са њим радио у претходним годинама, тако да сам као млађи имао ту привилегију да тренирамо заједно и да спознам како предан рад утиче на напредак играча. Када је отишао у Америку, били смо ређе у контакту, али не престајем да пратим његову игру и желим му све најбоље у наставку каријере.“
Престижни Универзитет Аризона изразио је велико интересовање за младог српског кошаркаша. Амерички представници неколико пута су долазили у Београд, са детаљним планом за Боровићанина.
„Велику улогу у контакту са Аризоном је имао наш човек Раде Џамбић, који је сувласник једне средње школе у Америци. Оно што је пре шест година Ненад урадио да ме регрутује, исто то је урадила и Аризона ове године. Три пута су долазили у Београд да представе своју школу, тренерски тим и како они виде мој развојни пут.“
„Више од тога ми је значио свакодневни контакт са тренерима са Аризоне у које сам за то време стекао велико поверење, што мислим да је битан предуслов за квалитетан рад у будућности. Између осталог, стил игре Аризоне је најсличнији европском схватању кошарке, што су ми људи оданде такође предочили и што мислим да ће ми много значити док се будем адаптирао.“
Речи хвале према српском кошаркашу имао је тренер Аризоне Томи Лојд.
„Филип је феноменалан младић који долази из сјајне породице из Србије. Веома је талентован, посдује вештине и потенцијал за велики напредак. Веома смо узбуђени што ће играти за нас и што ћемо гледати његов напредак у дресу Аризоне“, изјавио је Лојд.
Филип додаје да је све већи број српских кошаркаша у Америци, у великој мери утицао на углед српске кошарке у свету.
„Када причамо о угледу српске кошарке у Америци, без сумње вам могу рећи да сви они јако добро знају одакле долазе Јокић, Богдановић, Бјелица и многи други. Ипак, оно што ме је изненадило је њихово познавање европских кошаркашких прилика и утицаја наших тренера и играча на њих.“
Боровићанин има тек 18 година, висок је 205 центиметара и покрива позиције бека шутера и крилног кошаркаша, игра му је разноврсна, али како и сам каже, постоји много простора за напредак.
„Заиста мислим да у будућности у свим сегментима има простора за напредак, али тренутно ако себе поредим са америчким играчима свакако највише треба да порадим на атлетским способностима. На питање шта су моје највеће предности, волео бих да то неко други каже уместо мене.“
Сан готово свакако кошаркаша јесте да се једног дана опроба у НБА лиги, а ништа другачији у томе није ни млади Боровићанин. Српски кошаркаш ипак жели потпуно да се посвети Аризони и успеху са Вајлдкетсима.
„У овом моменту размишљам само о новом изазову који је преда мном. С обзиром на то да је Аризона прошле године дошла у ‘Sweet 16’, волео бих да у наредној сезони помогнем екипи да остваримо жељене резултате, а можда и дођемо до титуле.“
„С друге стране, не бих био искрен ако бих вам рекао да ми мисли у будућности нису усмерене ка НБА лиги. У сваком случају то је још увек далеко од мене, тако да не желим тиме да се оптерећујем, већ да задржим фокус на дневним дешавањима и идем корак по корак.“
Филип је за сада био члан разних селекција репрезентације Србије и истиче да је позив за национални дрес највећа част за њега и његову породицу.
„Био сам члан репрезентативних селекција, али стицајем околности на последња два такмичења нисам учествовао. Једном због коронавируса, а други пут због повреде колена, због чега ме је доктор репрезентације ослободио обавеза. Позив репрезентације за мене је част и о томе се ни код мене, ни у породици не поставља питање“, додаје Боровићанин.
За крај, Филип је открио ко су његови кошаркашки узори, те чије „фазоне“ краде.
„Кошаркашких узора имам више, али издвојио бих Милоша Теодосића и Стефа Карија. Они су кошаркаши које када гледам уживам и чије размишљање у игри покушавам да схватим“, закључује Филип.
Преузмите андроид апликацију.
