Srbija će od naredne sezone imati novog predstavnika u En-Si-Ej-Ej (NCAA) košarci, i to na prestižnom Arizona univerzitetu.
Mladi Filip Borovićanin odabrao je Vajldketse za nastavak karijere i tako postao novi Srbin koji će se oprobati u univerzitetskoj košarci.
Borovićanin će tako ići putem kojim su išli između ostalih Stiv Ker, Šon Eliot, Luk Volton, Gilbert Arenas, ali i Dušan Ristić i Ivan Radenović.
Filip Borovićanin novi je srpski košarkaš na Arizona univerzitetu, koji su pre njega između ostalih pohađali sunarodnici Dušan Ristić i Ivan Radenović, ali i košarkaška imena kakva su Stiv Ker, Luk Volton, Šon Eliot, Džejson Kid, Gilbert Arenas, Andre Igodala, Ričard Džeferson…
„Arizona ima jedan od najboljih košarkaških programa na svetu i svakako mi to imponuje, kao i činjenica koja su sve košarkaška imena oblačila njihov dres. Istorija košarke na Arizoni je zaista impresivna. Mnogo puta su mi spominjali Radenovića i Ristića, koji su očito ostavili jako dobar trag tamo, čak sam sa Dušanom imao i priliku da razgovaram i dao mi je savete koji će mi, verujem, jako značiti.“
Borovićanin je prikazao zapažene partije u Prvoj regionalnoj ligi Srbije, gde je u dresu Beka beležio u proseku 20 poena, devet skokova i četiri asistencije.
„Moje partije i uspeh kluba u tom rangu pre svega su došli kao posledica kontinuiranog rada u prethodnim godinama i kada se uzme u obzir da prošla dva puta nismo uspeli da se plasiramo, jednom zbog administrativnih problema, a drugi put zbog međusobnog skora sa prvoplasiranom ekipom, od početka ove sezone sve je išlo baš kako treba.“
„Što se tiče mojih partija, mogu biti u potpunosti zadovoljan sezonom. U svakom slučaju bilo je to jedno divno drugarstvo, dobar rad i hemija u ekipi kao i poverenje trenera Nenada Petronića u mene u mnogome je doprinelo da sve protekne kako jeste“, rekao je talentovani košarkaš.
Borovićanin je imao zanimljiv razvojni put, pošto je u Beko došao iz Crvene zvezde.
„Ključni momenat se dogodio kada sam upoznao trenera Nenada Petronića sa kojim sam imao priliku da sarađujem nekih pola godine probno, kada smo moja porodica i ja uvideli da su njegov entuzijazam, posvećenost, znanje i ljubav prema košarci drugačiji od onoga sa čime sam se susretao u pređašnjem periodu.“
„Tada moja porodica i ja odlučujemo da krenemo putem koji je nesvakidašnji ovde. Prešao sam iz Zvezde u Beko, gde mogu danas reći da sve ono što mi je rečeno i obećano prvog dana u potpunosti je sprovedeno u delo. Želim da zahvalim svima u klubu i treneru Nenadu koji mi nije samo trener nego mogu reći i član porodice. Iako su me mnogi odvraćali od Beka, smatram da je to bio pravi potez, i da mogu da vratim vreme, opet bih isto uradio“, rekao je Borovićanin.
Kada se spominje košarkaški klub Beko, a potom odlazak u Ameriku, prva asocijacija je svakako Alen Smajlagić, koji je otišao u Golden Stejt voriorse. Filip je imao privilegiju da radi sa sadašnjim članom Partizana.
„Naravno, Alena jako dobro poznajem, mnogo vremena sam proveo sa njim trenirajući, što individualno, što po kampovima. Trener Petronić je i sa njim radio u prethodnim godinama, tako da sam kao mlađi imao tu privilegiju da treniramo zajedno i da spoznam kako predan rad utiče na napredak igrača. Kada je otišao u Ameriku, bili smo ređe u kontaktu, ali ne prestajem da pratim njegovu igru i želim mu sve najbolje u nastavku karijere.“
Prestižni Univerzitet Arizona izrazio je veliko interesovanje za mladog srpskog košarkaša. Američki predstavnici nekoliko puta su dolazili u Beograd, sa detaljnim planom za Borovićanina.
„Veliku ulogu u kontaktu sa Arizonom je imao naš čovek Rade Džambić, koji je suvlasnik jedne srednje škole u Americi. Ono što je pre šest godina Nenad uradio da me regrutuje, isto to je uradila i Arizona ove godine. Tri puta su dolazili u Beograd da predstave svoju školu, trenerski tim i kako oni vide moj razvojni put.“
„Više od toga mi je značio svakodnevni kontakt sa trenerima sa Arizone u koje sam za to vreme stekao veliko poverenje, što mislim da je bitan preduslov za kvalitetan rad u budućnosti. Između ostalog, stil igre Arizone je najsličniji evropskom shvatanju košarke, što su mi ljudi odande takođe predočili i što mislim da će mi mnogo značiti dok se budem adaptirao.“
Reči hvale prema srpskom košarkašu imao je trener Arizone Tomi Lojd.
„Filip je fenomenalan mladić koji dolazi iz sjajne porodice iz Srbije. Veoma je talentovan, posduje veštine i potencijal za veliki napredak. Veoma smo uzbuđeni što će igrati za nas i što ćemo gledati njegov napredak u dresu Arizone“, izjavio je Lojd.
Filip dodaje da je sve veći broj srpskih košarkaša u Americi, u velikoj meri uticao na ugled srpske košarke u svetu.
„Kada pričamo o ugledu srpske košarke u Americi, bez sumnje vam mogu reći da svi oni jako dobro znaju odakle dolaze Jokić, Bogdanović, Bjelica i mnogi drugi. Ipak, ono što me je iznenadilo je njihovo poznavanje evropskih košarkaških prilika i uticaja naših trenera i igrača na njih.“
Borovićanin ima tek 18 godina, visok je 205 centimetara i pokriva pozicije beka šutera i krilnog košarkaša, igra mu je raznovrsna, ali kako i sam kaže, postoji mnogo prostora za napredak.
„Zaista mislim da u budućnosti u svim segmentima ima prostora za napredak, ali trenutno ako sebe poredim sa američkim igračima svakako najviše treba da poradim na atletskim sposobnostima. Na pitanje šta su moje najveće prednosti, voleo bih da to neko drugi kaže umesto mene.“
San gotovo svakako košarkaša jeste da se jednog dana oproba u NBA ligi, a ništa drugačiji u tome nije ni mladi Borovićanin. Srpski košarkaš ipak želi potpuno da se posveti Arizoni i uspehu sa Vajldketsima.
„U ovom momentu razmišljam samo o novom izazovu koji je preda mnom. S obzirom na to da je Arizona prošle godine došla u ‘Sweet 16’, voleo bih da u narednoj sezoni pomognem ekipi da ostvarimo željene rezultate, a možda i dođemo do titule.“
„S druge strane, ne bih bio iskren ako bih vam rekao da mi misli u budućnosti nisu usmerene ka NBA ligi. U svakom slučaju to je još uvek daleko od mene, tako da ne želim time da se opterećujem, već da zadržim fokus na dnevnim dešavanjima i idem korak po korak.“
Filip je za sada bio član raznih selekcija reprezentacije Srbije i ističe da je poziv za nacionalni dres najveća čast za njega i njegovu porodicu.
„Bio sam član reprezentativnih selekcija, ali sticajem okolnosti na poslednja dva takmičenja nisam učestvovao. Jednom zbog koronavirusa, a drugi put zbog povrede kolena, zbog čega me je doktor reprezentacije oslobodio obaveza. Poziv reprezentacije za mene je čast i o tome se ni kod mene, ni u porodici ne postavlja pitanje“, dodaje Borovićanin.
Za kraj, Filip je otkrio ko su njegovi košarkaški uzori, te čije „fazone“ krade.
„Košarkaških uzora imam više, ali izdvojio bih Miloša Teodosića i Stefa Karija. Oni su košarkaši koje kada gledam uživam i čije razmišljanje u igri pokušavam da shvatim“, zaključuje Filip.
Preuzmite android aplikaciju.
