Uveličavajuća stakla otkrivena su pre više hiljada godina.
Lupa je jedna vrsta sočiva – sabirno sočivo. Pod uticajem sabirnog (konveksnog) sočiva paralelni svetlosni zraci se stapaju. Zakrivljenost i različita debljina stakla lupe imaju ključnu ulogu u uveličavanju.
Svetlost koja iz vazduha uđe u neki predmet malo promeni pravac pri susretu sa molekulima novog materijala.
Kad prolazi kroz ispupčenu sredinu sabirnog sočiva, svetlost se gotovo nimalo ne prelama.
Međutim, svetlost koja ulazi kroz tanki ivični deo sočiva, koji je naglo zakrivljen počev od centra, znatno menja pravac i usmerava se prema sredini. Svetlosni zraci koji uleću u ivični deo sočiva prelamaju se prema sredini, dok oni koji ulaze kroz sredinu prolaze pravo. Tako se stvara svetlosna kupa.
Zraci se slivaju u vrh kupe na malom rastojanju od sočiva (mesto gde se svetlost sliva nakon prolaska kroz sočivo naziva se fokus). Zato predmet ispod lupe izgleda veće, pošto se posmatrač nalazi na mestu šireg dela kupe.
Što je veća krivina sočiva, predmet će izgledati veće. Najjače lupe uveličavaju predmete čak 25 puta.
Uveličavajuća stakla su otkrivena pre više hiljada godina. U Egiptu su iskopane lupe od prirodnog kristala stare 5000 godina.
Pored toga što se uveličavajuća stakla upotrebljavaju da se vide najmanji predmeti, ljudi već dugo upotrebljavaju komade zakrivljenog stakla da zapale vatru. Pošto lupa fokusira sunčeve zrake u jednu tačku, ta se tačka na suvom drvetu ili grmlju brzo zagreva i lako može početi da tinja.
Preuzmite android aplikaciju.
