Да ли зрела или зелена банана више подиже шећер у крви? Банана је многима омиљено воће, али ако водите рачуна о нивоу шећера у крви, важно је да обратите пажњу на њену зрелост. Није исто да ли једете чврсту, зеленкасту банану, потпуно жуту или ону са тамним тачкицама по кори. Како банана сазрева, мења се њен састав, а самим тим и начин на који организам прерађује угљене хидрате.

Истраживања показују да степен зрелости банане може да утиче на гликемијски одговор, односно на то колико брзо и у којој мери шећер у крви расте након конзумирања овог воћа.
Зелена банана садржи више отпорног скроба
Зелене, односно недовољно зреле банане, имају већи удео скроба, од чега значајан део чини такозвани отпорни скроб. Он се не разграђује у танком цреву на исти начин као обични скроб, већ се понаша слично дијеталним влакнима.
Због тога се спорије вари и не доводи до тако брзог ослобађања глукозе у крвоток. Како банана сазрева, део скроба постепено се претвара у једноставније шећере, па се мења и њен утицај на ниво глукозе.
Према подацима Универзитета Харвард, гликемијски индекс благо недозреле банане износи око 42, док је код зреле банане око 51.
Шта се дешава када банана пожути?
Жута банана је зрелија, мекша и слађа од зелене. Током сазревања скроб се разграђује и претвара у шећере, због чега плод добија карактеристичан сладак укус.
То не значи да жуте банане треба избегавати. Оне и даље садрже влакна, витамине и минерале, а њихов гликемијски индекс и даље се углавном сврстава у ниску категорију.
Међутим, ако пратите шећер у крви, важно је да водите рачуна о величини порције и укупној количини угљених хидрата коју уносите током оброка.
А шта је са презрелом бананом?
Банана са браон тачкицама по кори садржи мање скроба, а више једноставних шећера него зелена банана. Због тога се угљени хидрати из ње могу брже разградити и апсорбовати.
Једно истраживање објављено у часопису „Диабетиц Медицине“ испитивало је како различит степен зрелости банана утиче на шећер у крви код особа са дијабетесом типа 2. Резултати су показали да је гликемијски индекс недозреле банане био 43, док је код презреле износио 74. То указује на разлику у гликемијском одговору у зависности од зрелости плода.
Ипак, резултати једног мањег истраживања не значе да ће свака презрела банана изазвати велики скок шећера код свих људи.
Колико шећера и угљених хидрата има банана?
Према подацима Факултета јавног здравља Универзитета Харвард, једна банана средње величине садржи приближно:
- 110 калорија
- 28 грама угљених хидрата
- 15 грама природних шећера
- 3 грама влакана
- 450 милиграма калијума.
Због садржаја угљених хидрата, величина порције је важна, посебно код особа које имају дијабетес или предијабетес.
Како јести банану да би сте контролисали шећер у крви?
Стручњаци организације „Диабетес УК“ саветују да особе које прате ниво глукозе воде рачуна о количини воћа коју поједу одједном и да распореде унос угљених хидрата током дана.
Ево неколико корисних смерница:
- Бирајте мању банану уместо велике.
- Једите цело воће уместо да га цедите или припремате као сок.
- Комбинујте банану са намирницама које садрже протеине или здраве масти, попут обичног јогурта или орашастих плодова.
- Обратите пажњу на укупну количину угљених хидрата у оброку.
- Ако имате дијабетес, пратите како ваше тело реагује на различите намирнице и придржавајте се савета лекара или нутриционисте.
Коју банану је онда најбоље изабрати?
Ако вам је циљ да смањите нагле промене шећера у крви, благо зелена или тек пожутела банана може бити бољи избор од веома зреле, са много тамних тачкица. Разлог је већи садржај отпорног скроба и спорија разградња угљених хидрата.
Ипак, то не значи да морате потпуно да избаците жуте или презреле банане из исхране. Много је важније колико воћа једете, какав је остатак оброка и како ваш организам реагује.
Банана може бити део уравнотежене исхране и код особа са дијабетесом, само је важно водити рачуна о порцијама.
Хладно време доноси познату муку возачима: Ово морате да урадите када се замагле стакла
Преузмите андроид апликацију.



