Довољно течности важно је за нормалан рад бубрега, али чаша воде пред одлазак у кревет не може да спречи хроничну болест бубрега нити да поправи већ настало оштећење. Још опаснија је тврдња да се бубрези могу „очистити” водом са содом бикарбоном и сољу.
На интернету се може пронаћи искуство мушкарца који тврди да је хроничну болест бубрега „преокренуо” тако што је свакодневно пио воду са содом бикарбоном. Наводи да му је креатинин за неколико дана пао са 2,64 на 1,5 мг/дл, а процењена јачина гломеруларне филтрације, eGFR, порасла са 23 на 46. Касније је, према његовим речима, eGFR достигао 62.
Такво појединачно искуство не може да потврди ни узрок промене резултата нити делотворност поступка. Посебно не може да буде препорука другим пацијентима.
Вода јесте потребна бубрезима, али време њеног узимања није пресудно
Бубрези не морају да се „испирају”. Они непрекидно филтрирају крв, уклањају отпадне материје и вишак воде, одржавају равнотежу електролита и учествују у регулисању крвног притиска.
Дехидратација, нарочито ако је изражена или се понавља, може да смањи доток крви у бубреге и повећа ризик од акутног оштећења. То, међутим, не значи да ће узимање великих количина воде спречити хроничну болест бубрега. Нема поузданих доказа да вода попијена непосредно пре спавања пружа посебну заштиту бубрезима. Важније је да унос течности током дана буде прилагођен потребама организма, температури, физичкој активности и здравственом стању.
Велика количина воде увече може само да повећа потребу за ноћним мокрењем и поремети сан. Пацијентима са узнапредовалом болешћу бубрега, срчаном слабошћу, отоцима или онима који су на дијализи некада је потребно ограничење течности, јер бубрези не могу да избаце њен вишак. Због тога не постоји количина воде која одговара свима.
Сода бикарбона није кућни лек за оштећене бубреге
Сода бикарбона, односно натријум-бикарбонат, заиста се користи код појединих пацијената са хроничном болешћу бубрега, али у сасвим одређеној ситуацији. Ослабљени бубрези некада не могу довољно добро да уклањају киселине из организма, па настаје метаболичка ацидоза, односно прекомерна киселост крви.
Према смерницама организације KDIGO, фармаколошка терапија може се разматрати када ацидоза може да изазове клиничке последице, на пример када је концентрација бикарбоната у серуму нижа од 18 ммол/л. Током лечења морају да се контролишу бикарбонати, крвни притисак, калијум и стање течности у организму. Смернице такође наглашавају да нема довољно великих рандомизованих студија за чврсту препоруку која би важила за све пацијенте.
То значи да натријум-бикарбонат може да буде прописана терапија за потврђену метаболичку ацидозу, али није средство за превентивно „чишћење” здравих бубрега нити универзални лек за хроничну болест бубрега.
Самостално узимање може да унесе велику количину натријума, повиси крвни притисак, изазове задржавање течности и отоке, поремети ацидобазну и електролитску равнотежу или погорша срчану слабост. Додавање кухињске соли таквом напитку додатно повећава ризик. KDIGO особама са хроничном болешћу бубрега углавном саветује унос мањи од два грама натријума дневно, што одговара количини мањој од пет грама соли.
Бољи eGFR после неколико дана не доказује излечење
Креатинин и eGFR могу значајно да се промене услед дехидратације, акутне болести, инфекције, примене лекова, промене у исхрани и мишићној маси, али и због опоравка од акутног оштећења бубрега. Ако је први налаз урађен током боравка у болници, могуће је да је показивао пролазно акутно погоршање, а не само стабилну хроничну болест.
Хронична болест бубрега не дијагностикује се на основу једног резултата. Потребно је да поремећај структуре или функције бубрега траје најмање три месеца. За процену се, осим креатинина и eGFR , користи однос албумина и креатинина у урину, преглед урина, крвни притисак, ултразвук и други налази.
Ни eGFR од 62 сам по себи не доказује да су бубрези потпуно здрави. Вредност изнад 60 може да се сматра прихватљивом ако нема албумина у урину, структурних промена или других знакова оштећења.
Шта заиста помаже да се сачувају бубрези
Најважније мере су добра контрола крвног притиска и дијабетеса, престанак пушења, смањен унос соли, одржавање здраве телесне масе и избегавање непотребне или учестале употребе нестероидних антиинфламаторних лекова, као што су ибупрофен и диклофенак. Код одређених пацијената лекар може да пропише лекове који доказано успоравају напредовање болести бубрега.
Воду треба пити редовно, у количини која одговара конкретном здравственом стању. Ни вода пред спавање ни сода бикарбона не могу да замене дијагнозу, нефролошку контролу и доказано лечење. Нагло побољшање лабораторијских вредности разлог је да лекар утврди због чега су се оне промениле, а не доказ да је кућни „детокс” излечио бубреге.
Преузмите андроид апликацију.
