Za početak, evo nekoliko situacija na osnovu kojih možete proveriti da li vas deca poštuju i da li je ovaj tekst za vas:
- Dete vas upoređuje sa drugim roditeljima koji ,,pružaju veći nivo usluge“,
- Dete na vas vrši pritisak da dobije više novca,
- Dete u komunikaciji sa vama koristi reči kao što su ,,to je tvoja dužnost“ ili ,, ti to moraš“ …
- Ne vodi računa o svojim stvarima, lako troše i očekuju mnogo za sebe,
– ako smatraju da je najbolje parče mesa njihovo pravo, a ne lep roditeljski gest,
– ako ne vode računa da li će ostati ručka i za tatu koji se poslednji vraća kući,
– ako ih nije briga što mama već petu sezonu ide u istim cipelama sa istrošenom petom, a oni očekuju patike od 15 000…
Pametan roditelj voli bezuslovno, ali daje uslovno!
Ne dozvolite da vas niko podrazumeva i ne poštuje, čak ni sopstvena deca.
Ma koliko da nam se danas čini da je to prevaziđena teza, prava istina je da roditelj koji ceni sebe od svoje dece očekuje zahvalnost i poštovanje.
Šta podrazumevamo pod tim da deca treba da nas poštuju i budu zahvalna?
Ne mislim da deca treba da za svaki pun tanjir kažu hvala, već da se prema roditeljima ponašaju tako da emituju ljubav i poštovanje jer time pokazuju da imaju svest o tome koliko primaju i da to što dobijaju vrednuju i cene (Ovde moram da se ogradim od ideje da deca u znak zahvalnosti treba da žive životom koji roditelju odgovara ili da postane biće koje ispunjava roditeljska očekivanja. Ovakvi stavovi predstavljaju ozbiljne poremećaje zdravog odnosa i nema nikakve veze sa ovim tekstom.)
Kako izgleda idealna slika, tj. šta treba da nam bude cilj?
Idealna slika zapravo izgleda ovako: roditelj pruža iz ljubavi, a dete prima sa zahvalnošću. Tada su svi srećni, to je slika harmonije koja ispunjava srca svih uključenih, ima tendenciju da traje i da oboji život najlepšim bojama.
Kako se ovo leči?
U toj situaciji, ravnoteža može biti ponovno uspostavljena samo u jednom slučaju- ako roditelj povuče svoje ,,činjenje“ i insistira na zahvalnosti, tačnije na tome da sve u životu treba zaslužiti, nešto radom, a nešto lepim postupcima.
Ako osetite da vas dete podrazumeva tj. ne poštuje, da se ponaša bahato, da vaše tretira kao da je njegovo, ne dvoumite se, sve povucite i nedvosmisleno insistirajte na reciprocitetu tj. na ravnoteži između davanja i primanja. Dajte samo ako od dece primate. Vi njima skuvan ručak, oni vama lepu reč i sklonjene tanjire.
Da li je ovo pomalo sebičan, samoživ stav?
Ne! To je najbolje što možete da uradite za svoje dete, ali i za sebe.
U suprotnom, oboje tonete. Vi gubite osećaj zadovoljstva u roditeljskoj ulozi i počinjete da o sebi mislite kao o otiraču za cipele, a vaše dete gubi šansu da odraste u dobru, plemenitu i ljubavlju nadahnutu osobu.
Zašto neki roditelji pristaju na ovakav tretman?
Najčešći uzrok je neko osećanje krivice ili nedovoljnosti, neadekvatnosti koje roditelje dovodi u situaciju da ne cene sebe i da onda pristanu da budu tretirani sa nepoštovanjem.
Ovo niko ne zaslužuje.
Reciprocitet u davanju i primanju je uvek veoma važan, jer se u suprotnom gubi lepota darivanja, opada volja da se u tome dugoročno istraje, dobrota prelazi u glupost, žrtva iz ljubavi se pretvara u žrtvu iz slabosti i sve biva okrenuto naopačke, tako da svetla strana najplemenitije životne uloge, roditeljske uloge, postaje sakrivena od svih koji su svedoci ovako nezdrave situacije.
Ne dozvolite da ono najlepše i najplemenitije u vama, kao što je roditeljska ljubav, biva zgaženo, uniženo i omalovaženo.
Biljana Grbović, osnivač Udruženja roditelja “Matica”
Radujem se kad pomažem!
Preuzmite android aplikaciju.
