Новија истраживања кажу нестрпљење није само пролазна реакција, већ посебна емоција која настаје када осећамо да нека непријатна ситуација траје дуже него што би требало. У том тренутку стрпљење не представља врлину, већ начин на који покушавамо да се изборимо са сопственим емоцијама.
Брзи животни темпо убија стрпљење
У време када се одговори од нас очекују одмах, поруке стижу у секунди а све је доступно једним кликом, стрпљење је све ређи осећај, лична и друштвена особина. Многи људи тешко подносе чекање у саобраћају, редовима, на прегледима или чак неколико секунди споријег интернета. И док се вековима веровало да је стрпљење особина „добрих и смирених људи“, ново истраживање сугерише да оно заправо није карактеристика личности, већ психолошки механизам којим покушавамо да контролишемо фрустрацију.
Нестрпљење настаје када осећамо да губимо контролу
Истраживање које су спровели стручњаци са Универзитета Калифорнија анализирало је како људи реагују у свакодневним фрустрирајућим ситуацијама. У студији је учествовало око 1.400 људи који су замишљали различите непријатне сценарије, попут чекања у реду, застоја у саобраћају или боравка у биоскопу са бучним дететом у близини.
Резултати су показали да се осећај нестрпљења најчешће јавља када особа има утисак да је „заробљена“ у непријатној ситуацији без могућности да је контролише или убрза. Што је фрустрација интензивнија, јаче је и емоционална реакција.
Научници објашњавају да мозак посебно бурно реагује када имамо осећај да нам нешто важно измиче или касни без оправданог разлога. Управо тада долази до пораста унутрашње напетости, нервозе и осећаја беса.
Људи највише губе стрпљење у три ситуације, кажу истраживања
Истраживање је показало да постоје три главна окидача нестрпљења. Први је осећај нелагодности, попут дугог чекања без могућности да седнемо или се одморимо. Други је снажна жеља да што пре остваримо циљ, на пример када журимо на догађај који нам је веома важан. Трећи и најјачи окидач јесте осећај да је неко други крив за фрустрацију коју доживљавамо.
Управо због тога људи много бурније реагују када процене да је проблем могао да буде спречен. У експерименту су испитаници били знатно више изнервирани када родитељи игноришу дете које прави буку него када покушавају да га умире.
Психолози објашњавају да осећај неправде додатно појачава емоционалну реакцију и смањује способност самоконтроле.
Стрпљење није исто код свих људи
Занимљиво је да истраживање није показало велике разлике само у ситуацијама, већ и међу људима. Неки испитаници успевали су да остану мирни чак и током непријатних околности, док су други веома брзо реаговали нервозом и фрустрацијом.
Научници су открили да су стрпљивији углавном људи који имају бољу емоционалну контролу, већу флексибилност у размишљању и развијенију способност препознавања сопствених осећања. Виши ниво стрпљења повезан је и са особинама попут смирености, сарадљивости и мање импулсивности.
То значи да стрпљење није само питање карактера, већ и начин на који мозак обрађује стрес и фрустрацију.
Зашто је важно научити како да контролишемо нестрпљење
Стручњаци упозоравају да хронично нестрпљење може да остави последице и на ментално и на физичко здравље. Константна напетост повећава ниво стреса у организму, утиче на квалитет сна, концентрацију и расположење, а дугорочно може да допринесе исцрпљености и анксиозности.
Савремени начин живота додатно отежава развој стрпљења јер смо навикли на брзе реакције и тренутну доступност свега што желимо. Због тога чак и кратка чекања данас изазивају много већу нервозу него раније.
Психолози сматрају да је важно развијати механизме емоционалне регулације како бисмо лакше подносили свакодневне фрустрације. Дубоко дисање, свесно успоравање реакција и прихватање да неке ситуације не можемо одмах да променимо могу значајно да смање осећај унутрашње напетости.
Стрпљење као психолошки „алат“ за преживљавање свакодневице
Ново истраживање мења начин на који посматрамо стрпљење. Уместо особине са којом се неко рађа, све више делује као психолошки алат који нам помаже да се изборимо са стресом, кашњењима и осећајем губитка контроле.
Другим речима, људи који делују смирено можда нису природно стрпљивији од других, већ су само развили ефикасније начине да контролишу фрустрацију када ствари не иду онако како желе.
Преузмите андроид апликацију.
