Da li je zavisnost od hrane stvarno postoji? Ne postoji zvanična dijagnoza, ali stručnjaci kažu da se ovaj problem sve više prepoznaje.
Može li se reč „zavisnost“ – koja se obično povezuje sa drogom, alkoholom, kockanjem ili drugim ponašanjima koja u prekomernoj meri mogu ozbiljno da naškode nečijem zdravlju i dobrobiti – odnositi na hranu ili određenu hranu?
Prema članku u American Journal of Psichiatri, zavisnost od hrane se ne smatra kliničkim poremećajem, ali neki psiholozi i istraživači ishrane i bihejvioralnog zdravlja koji proučavaju ovu temu kažu da bi možda trebalo da bude.
– Iako nije univerzalno priznat kao zvanična dijagnoza, termin se koristi da opiše ponašanja u ishrani koja nemaju ograničenja i koja se ne zaustavljaju uprkos negativnim fizičkim, emocionalnim ili društvenim efektima – objašnjava dr Džon Dolores, klinički psiholog i izvršni direktor Bespoke Treatment-a, prakse mentalnog zdravlja sa sedištem u Los Anđelesu.
Sve je više dokaza koji potkrepljuju ne samo ove tvrdnje, već pokazuju i da određena hrana dovodi do fizioloških procesa u mozgu koji se javljaju u drugim vrstama zavisničkog ponašanja.
Šta je zavisnost od hrane?
Prema Iale Journal of Biologi and Medicine, reč „zavisnost“ je prvi put upotrebljena u kontekstu hrane (u odnosu na čokoladu) 1890. Godine 1956. istraživač Teron Rendolf, MD, koristio je termin „zavisnost od hrane“ u Kuarterli Journal of Studies on Alcohol da opiše „specifičnu adaptaciju na jednu ili više namirnica koje se redovno konzumiraju na koje je osoba veoma osetljiva“.
Ako redovno doživljavate gubitak kontrole dok jedete, intenzivnu žudnju ili osećaj tuge kada pokušavate da zaustavite to ponašanje, ili ako vam je teško da prestanete da jedete kada se osećate sitima (čak i ako postoje negativne posledice), veća je verovatnoća da ćete ispuniti kriterijume IFAS za zavisnost od hrane.
Preuzmite android aplikaciju.
