ADHD , односно поремећај пажње са хиперактивношћу, најчешће се препознаје у детињству, али то не значи да нестаје када дете одрасте. Код неких особа симптоми с годинама постају блажи, док се код других задржавају и у одраслом добу, понекад у потпуно другачијем облику. Због тога се поставља важно питање: да ли ADHD заиста може да се прерасте или особе које живе с овим поремећајем само науче како да га боље контролишу?

Како се најчешће испољава ADHD
ADHD (енгл.Attention Deficit Hyperactivity Disorder) је неуроразвојни поремећај који утиче на пажњу, организацију, контролу импулса и регулисање активности. Може да се испољи код деце и одраслих, а симптоми нису исти код свих особа.
Док се код деце АДХД често повезује са немиром, импулсивношћу и тешкоћама у праћењу наставе, код одраслих може да се испољи кроз проблеме са концентрацијом, управљањем временом, заборавност и потешкоће у извршавању свакодневних обавеза. Иако се одређени симптоми ублажавају током одрастања, ADHD не мора да нестане с годинама. Код многих особа мења се начин на који се испољава, као и њихов начин суочавања са свакодневним изазовима.
Шта је ADHD и како се препознаје?
ADHD је поремећај који утиче на начин на који мозак регулише пажњу, понашање и извршне функције, као што су планирање, организација и контрола импулса. Према Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (DSM-5), симптоми ADHD -а обухватају три основне групе:
непажњу – потешкоће са одржавањем концентрације, организацијом задатака и праћењем упутстава.
хиперактивност – изражен немир, потребу за кретањем и тешкоће са мировањем.
импулсивност – реаговање без претходног размишљања, нестрпљење и потешкоће са контролисањем реакција.
Важно је нагласити да ADHD не изгледа исто код свих особа. Неко може да има изражену хиперактивност, док код другог доминирају проблеми са пажњом, без упадљивог физичког немира. Особе са ADHD -ом често имају потешкоће са задацима који захтевају дуготрајну концентрацију, посебно када су монотони или се понављају. Могу да заборављају договоре, губе предмете, одлажу обавезе или имају осећај да им је тешко да организују свакодневни живот.
Међутим, повремена заборавност, немир или недостатак концентрације не значе аутоматски да особа има ADHD . За постављање дијагнозе неопходно је да симптоми буду дуготрајни, присутни у различитим животним околностима и да значајно утичу на свакодневно функционисање.
Шта узрокује ADHD и ко има већи ризик?
Тачан узрок ADHD -а још није у потпуности разјашњен. Истраживања указују на то да важну улогу имају генетски фактори, али и одређени утицаји током пренаталног развоја и раног детињства.
Фактори који се повезују са повећаним ризиком укључују:
генетску предиспозицију и породичну историју ADHD -а
изложеност дуванском диму током трудноће
превремено рођење и малу порођајну тежину
изложеност појединим штетним материјама из животне средине, као што је олово.
Дечаци чешће добијају дијагнозу ADHD -а него девојчице. Ипак, то не значи нужно да је поремећај толико ређи код девојчица. Код њих симптоми непажње могу да буду израженији од хиперактивности, због чега АДХД понекад остаје непрепознат.
ADHD се не сме поистовећивати са поремећајима из спектра аутизма. Иако ова стања могу да се јаве заједно и имају одређене заједничке карактеристике, реч је о различитим неуроразвојним поремећајима. Такође, израз АДД, који се раније користио за поремећај пажње без изражене хиперактивности, данас се сматра застарелим. Савремена дијагностика користи назив АДХД, уз разликовање његових клиничких презентација.
Да ли ADHD може да се прерасте током одрастања?
Једно од најчешћих питања родитеља деце са ADHD -ом јесте да ли ће њихово дете с временом прерасти овај поремећај. Одговор није једноставан.
Код неких особа симптоми ADHD -а толико ослабе да више не испуњавају критеријуме за дијагнозу, док код других могу да трају читавог живота. Чак и када симптоми постану мање изражени, то не значи да су све потешкоће нестале. Како особа сазрева, развијају се способности самоконтроле, планирања и прилагођавања различитим ситуацијама. Истовремено, људи са ADHD -ом често усвајају стратегије које им помажу да лакше организују обавезе и контролишу понашање.
Због тога хиперактивно дете не мора да постане хиперактивна одрасла особа у истом смислу. Физички немир може да се смањи, али се уместо њега може појавити осећај унутрашњег немира, тешкоћа са опуштањем или сталне менталне активности. Истраживања такође показују да ток ADHD -а није увек праволинијски. Периоди са блажим симптомима могу да се смењују са периодима у којима су потешкоће израженије, нарочито када особа пролази кроз стресне животне околности.
ADHD код одраслих: Зашто симптоми могу да буду мање видљиви?
Код одраслих особа ADHD често поприма другачији облик него у детињству. Док дете може непрестано да устаје са столице, трчи или прекида друге током разговора, одрасла особа може да осећа унутрашњи немир, тешко се опушта или има потребу да стално буде нечим заузета.
Многи одрасли током година развијају механизме прилагођавања који им помажу да ублаже утицај симптома. На пример, користе подсетнике, праве детаљне распореде, избегавају ситуације које захтевају истовремено обављање више задатака или бирају послове који одговарају њиховом начину функционисања. Такве стратегије могу да учине ADHD мање приметним за околину.
Ипак, чињеница да особа успешно обавља посао, одржава односе или испуњава свакодневне обавезе не значи да нема потешкоће повезане са ADHD -ом. Код неких одраслих особа велики део енергије одлази управо на одржавање организације и концентрације. Због тога могу да осећају исцрпљеност, фрустрацију или преоптерећеност, чак и када споља делују сасвим организовано.
Може ли ADHD први пут да се дијагностикује у одраслом добу?
Да. Иако ADHD почиње у детињству, дијагноза може први пут да буде постављена тек у одраслом добу. Неке особе током детињства нису имале довољно изражене симптоме да би привукле пажњу родитеља и наставника. Друге су успевале да компензују своје потешкоће захваљујући подршци породице или јасно организованом школском окружењу.
Проблеми могу да постану очигледнији касније, када се повећају животне обавезе. Промена посла, родитељство, финансијске одговорности, партнерски односи или пресељење могу да открију тешкоће које су раније биле мање приметне. Код одраслих особа ADHD се често испољава кроз:
хронично одлагање обавеза
тешкоће са организацијом времена
честу заборавност
проблеме са завршавањем започетих задатака
импулсивно доношење одлука
осећај унутрашњег немира
потешкоће у одржавању пажње током разговора или састанака.
Према критеријумима DSM-5, за постављање дијагнозе код одраслих потребно је присуство најмање пет симптома непажње и/или хиперактивности и импулсивности, уз испуњавање других дијагностичких услова. Симптоми морају да буду присутни у најмање два животна окружења, попут куће и радног места, да трају најмање шест месеци и значајно ометају функционисање. Такође, потребно је утврдити да су неки симптоми постојали пре 12. године.
Процена укључује разговор са стручњаком, анализу развојне историје и, према потреби, додатне упитнике и психолошку процену.
Да ли ADHD нестаје или особа научи да живи са њим?
ADHD код неких особа може да постане знатно блажи током одрастања, али код многих симптоми остају присутни и у одраслом добу. Оно што се најчешће мења јесте начин на који се поремећај испољава, као и способност особе да препозна и контролише његове симптоме.
Док код деце доминирају физички немир и импулсивност, одрасли се чешће суочавају са проблемима организације, концентрације, управљања временом и унутрашњим немиром. Код појединих особа симптоми могу толико да ослабе да више не испуњавају дијагностичке критеријуме за ADHD . Међутим, то не значи да ће се исто догодити код свих. Правовремена дијагноза, одговарајуће лечење, подршка околине и развијање свакодневних стратегија могу значајно да побољшају квалитет живота.
Најважније је разумети да ADHD није ограничен само на детињство и да се помоћ може потражити у било ком животном добу. Уколико проблеми са пажњом, импулсивношћу или организацијом ометају свакодневно функционисање, разговор са стручњаком може да буде први корак ка њиховом успешнијем превазилажењу.
3 мита о здрављу срца у које треба да престанемо да верујемо
Преузмите андроид апликацију.



