Cena rude gvožđa je premašila nivo od 150 dolara po toni, pošto je Kina pomerila rok domaćoj gigantskoj industriji čelika za pet godina da počne sa smanjenjem emisije ugljenika, dajući prioritet ekonomskom rastu.
Emisije ugljenika iz kineskog ogromnog i visoko zagađujućeg sektora čelika trebalo bi da dostignu vrhunac 2030, dok je raniji rok bio 2025. godine, navodi se u saopštenju vlade objavljenom u ponedeljak, izveštava „Blumberg“.
To je, prema oceni njujorške agencije, signal da vlasti ponovo kalibriraju klimatsku strategiju u svetlu prošlogodišnjih skokova cena sirovina, i da pripremaju snažnije podsticaje privrednim sektorima koji su ugljenično intenzivniji.
Investitori odmeravaju kolike će podsticaje vlasti obezbediti za stabilizaciju kineske ekonomije koja je počela da usporava.
Veća građevinska aktivnost po pravilu podrazumeva veću proizvodnju čelika, što zauzvrat jača potražnju za rudom gvožđa, a to znači i veću emisiju gasova sa efektom staklene bašte, dodaje se u tekstu.
Proizvodnja čelika učestvuje sa oko 15 posto u kineskoj emisiji ugljenika.
Ruda gvožđa, koja je sirovina za proizvodnju čelika, oporavila se nakon pada u novembru ispod 100 dolara po toni, usled očekivanog stabilnijeg rasta u 2022.
Peking je već preduzeo niz mera, uključujući smanjenje kamatnih stopa i ubrzanje infrastrukturnih projekata, kako bi stabilizovao ekonomiju koju je uzdrmao kolaps vodećih kompanija na tržištu nekretnina i novi talasi pandemije.
Odlaganje roka za realizaciju klimatskih ciljeva u industriji čelika poklapa se sa nedavnom retorikom Pekinga o uravnoteženju zelenih ciljeva sa drugim ekonomskim ciljevima. Predsednik Si Đinping je rekao prošlog meseca da klimatski ciljevi ne bi trebalo da ugroze isporuke proizvoda koji „obezbeđuju normalan život stanovništva“, navodi „Blumberg“.
Nafta potonula na 91 dolar uoči nastavka pregovora između SAD i Irana
Preuzmite android aplikaciju.
