Glavni grad Belgije najčešće se povezuje sa administracijom EU i užurbanim ljudima u sivim odelima koji rade u nekoj od evropskih institucija te se otuda često izvede zaključak da se radi o pomalo dosadnoj turističkoj destinaciji. Iako ove asocijacije nisu netačne, one su definitivno jednostrane. Brisel je mnogo više od navedenog. On je grad u kom se multikulturalnost vidi na svakom koraku, prestonica najfinije belgijske čokolade i dobrih piva prošarana velelepnim parkovima, sa uzbudljivim opcijama za provod za svačiji ukus. A evo koje su to aktivnosti koje se u Briselu ne smeju propustiti.
Parkovi
Svi su čuli za briselsku statuu dečaka koji piški – “Manaken Pis”, kao i za “Gran plac”, ogromni velelepni trg u centru grada sa pozlaćenim zgradama prepunim ukrasa koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Manje je onih koji znaju da je Brisel jedna od zelenijih prestonica Evrope, te da vredi posetiti neke od njegovih parkova, ili pak “urbanih šuma”, u kojima lokalci obožavaju da provode vreme, naravno ukoliko ne pada kiša.
Parkova ima raznih: od istorijskih, sa spomenicima i statuama, do onih sa baštama u kojima se uzgajaju voće i povrće.
“Bois de la Cambre”, nekada omiljeni park kraljice Marije Henriete, danas je jedan od najposećenijih, te u njemu, po sunčanom danu, na desetine ljudi uživa u piknicima, sunčanju, dodavanju frizbija, vežbanju i drugim aktivnostima. Tu je i jezero sa ostrvcem na kom se nalazi restoran sa jednom od najlepših terasa u Briselu.
Šetnja u potrazi za stripovima
Kao kontrast činovničkoj jednoličnosti evropske administracije, Brisel krase na desetine, ako ne i stotine, murala i grafita posvećenim junacima svima poznatih (i manje poznatih) stripova.
Grad se smatra prestonicom stripa, a jedna od najinteresantnijih turističkih aktivnosti je šetnja od jednog do drugog murala. Od Tintina do Štrumpfova, preko Taličnog Toma, te Belgijancima omiljenih Suskea i Viskea, šareni murali su svuda, a za najveće fanove stripa tu je i muzej posvećen devetoj umetnosti.
Najpoznatiji strip heroj Belgije svakako je Tintin. Njegov veliki fan Stiven Spilberg ga je 2011 pretvorio i u zvezdu avanturističkog filma.
Jeftini gurmanluci
Na ulicama Brisela može se jesti ukusna hrana za male pare. Za početak, tu su prženi krompirići koji se prodaju na kioscima a služe u fišeku ili kartonskom tanjiriću, sa raznim prelivima.
Belgijanci ih toliko vole da su ove godine pokrenuli inicijativu da se štandovi na kojima se prodaju (takozvani “fritkot”) uvrste u UNESCO nematerijalnu baštinu.
Posle slanih krompirića, red je za nešto slatko, a očigledno rešenje je vafl iz Liježa. Belgijska verzija “bakinog kolača” omiljeni je slatkiš u gradu.
Danas se vafli prodaju sa raznim dodacima – od šećera, preko čokolade i šlaga, pa do komplikovanijih kombinacija, međutim, lokalci ih najrađe jedu bez ičega. Najčešće se prodaju u kombijima konvertovanim u kioske, uvek su topli i sveži, koštaju par evra a garantuju osmeh na licu.
Za odvažne gurmane predlog je da istraže multikulturnu scenu ulične hrane. Idealan start je marokanski nedeljni doručak na živopisnoj zelenoj pijaci uz železničku stanicu “Midi”. Doručak se sastoji od marokanskog hleba nalik tortilji koji se obilno napuni šarenim maslinama, feta sirom, medom i raznim začinima. Kombinacija možda izaziva sumnju, ali zapravo je pun pogodak!
Degustacija čokolade
Nemoguće je reći koja je belgijska čokolada najbolja, jer to je definitivno stvar ukusa. Ono što je sigurno je da u Belgiji čokolade ima za svačiji ukus i na svakom koraku. Znalci će se zaputit u četvrt Sablon gde se mogu pronaći kako radnje starih majstora tako i novije marke čokolade koje su u modi.
Ukoliko ste pak u potrazi za jeftinijim a kvalitetnim opcijama, tu je i svojevrsni “outlet” čokolade, prodavnica pri fabrici Neuhaus gde ne samo što se može kupiti čokolada po fabričkoj ceni, već se besplatno može probati na desetine vrsta iste.
Upoznavanje Evrope
Budući da je Brisel samo srce Evrope u institucionalnom i istorijskom smislu, logično je zaputiti se i u “evropsku” četvrt. Možete posetiti Kuću evropske istorije kako biste bolje razumeli fenomen transnacionalnosti na kojem počiva EU.
Tu je i Parlamentarijum, interaktivni i multimedijalni centar Evropskog parlamenta gde su evropske institucije približene građanima na jednostavan i interesantan način.
Autor teksta: N.K.
Preuzmite android aplikaciju.
