Bavljenje naukom predstavlja ozbiljan i težak posao koji iziskuje brojna znanja, veštine i specifična poznavanja određenih jezika, metoda, i slično. Zbog toga u uspešnom bavljenju naukom stoji i niz poteškoća, od kukolja u akademskom žitu, odnosno nedovoljno vidljivih i slabo kompetentnih pojedinih istraživača, preko različite ekonomske isplativosti i primenjivosti rezultata, pa sve do činjenice da su i države nejednako razvijene i da svaka zemlja ima i svoje određene probleme koji sami po sebi postavljaju i prepreke pred naučnike. No, verovatno dva ključna problema jesu zloupotreba nauke i lažinauka, odnosno pseudonaučno delovanje.
Zloupotreba nauke je na dugo prisutna i um da poprimi najekstremnije moguće razmere. Svakako najslikovitiji i najstrašniji primer je eugenika, kao i druge nacističke zloupotrebe medicine, genetike, antropologije i slično, a sve u cilju stvaranja nekakvog idealnog čoveka više rase.
Rasne teorije jesu najteži oblik zloupotrebe nauke, ali ih nekako uvek treba istaći kao primer šta može sve da se desi kada se naučna dostignuća izokrenu i dokle to može da dovede.
Kada je istorijska nauka u pitanju zloupotreba je najčešće vezana za dva aspekta.
Jedna je ideološka, i tu smo svi u ovoj zemlji svedoci da je nakon 1945. godine istorija (posebno moderna) pretrpela prekrajanje i tumačenje isključivo u skladu sa važećom ideološkom matricom. Čak su i prenaglašavani i menjani karakteri pobuna i pokreta u kojima se mogao naći bilo kakav trag komunizma.
Istini za volju, stariji periodi istorije nisu u tolikoj meri prekrajani, ali je određenih ideoloških upliva i tu bilo. Svakako, ideološkog uticaja na istoriografiju, te prilagođavanje iste dominantnoj društvenoj klimi i diskursu bilo je prisutno i pre Drugog svetskog rata, ali je vrhunac ipak bio u vreme komunističke diktature, kao što je uostalom bilo i u drugim zemljama gde je na vlasti bila ova totalitarna ideologija.
I danas smo svedoci da se nauke, poput psihologije, biologije, istorije, medicine, antropologije stavljaju u službu savremene leve liberalne ideologije i neretko se služi za promociju novih, van svake sumnje izopačenih i izvitoperenih vrednosti, a da se sami zaključci zasnivaju na ličnoj ideološkoj matrici pojedinih poslenika nauke, a ne na metodologiji i ozbiljnim istraživanjima.
Drugi problem kod zloupotrebe nauke, najčešće istorije, ali i etnologije, lingvistike, antropologije, arheologije i nekih drugih nauka jeste u genetskom inženjeringu nastanka najnovijih nacija. Ovo se mahom, ali ne isključivo, odnosi na neke nove nacije nastale na području Balkana, i ponajviše prostora koji je obuhvatala Jugoslavija i nastale su kao po istovetnom obrascu komadanjem srpskog etničkog prostora i bića. Treba reći da se pojedine tvrdnje zasnovane na političkoj manipulaciji nauke unose i u udžbenike istorije, te da u brojnim okolnim zemljama
Na ovaj problem se naslanja pseudonauka.
Postoji zaista široka lepeza pseudonaučnika, od ravnozemljaša, preko onih kojima su Srbi narod stariji od vasione, završno sa antivakserima i odličnim poznavaocima medicinske nauke.
U najvećoj meri radi se o neškolovanim ljudima, ili nekompetentnim, sa krajnje sumnjivim biografijama, koji bez ikakvog skrupula iznose potpuno naučno neutemeljene tvrdnje.
Pseudonaučnici pričaju i pišu za one koji žele da veruju u takve somnabulne priče, ali, nažalost, davanjem prevelikog prostora takvim ljudima, uz već pominjanu zloupotrebu nauke, ozbiljni naučnici imaju dva ogromna i teška izazova ispred sebe, a savremeni, često sluđeni i zbunjeni čovek, lako postaje žrtva lažinauke.
U ime nauke i zdravog razuma, treba se nadati da će teorije zavere, ravna zemlja, nadrilekarstvo, pseudoistorija i izmišljotine o poreklu i starini pojedinih naroda konačno biti stavljene na marginu.
U Srbiji se još u srednjem veku znalo da je zemlja okrugla (odnosno geoid), a o tome je pisala i ćerka kneza Lazara Jelena Balšić. Sveti Sava je u Studenici i Hilandaru osnivao bolnice, dok je sa druge strane, svaki totalitarni pritisak na nauku bivao osuđen na propast. Očekujmo sličan rezultat i ovom vremenu.
Autor: Prof. dr Boris Stojkovski
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Borisa Stojkovskog možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
