Одлука Вишег суда у Ваљеву да рехабилитује једног од угледнијих и виђенијих припадника Југословенске војске у отаџбини Николу Калабића, односно да се поништи одлука Среског суда у Мионици из 1946. године изазвала је поново разне реакције идеолошки заслепљеног дела јавности.
У том контексту најчешће су коришћена два, од стране комунистичких моћника, наметнута термина.
Један је колаборација, који се пежоративно користи како би се сви који су сарађивали са Немцима и другим окупационим властима најнегативније могуће приказали, било да се ради о усташким зликовцима или онима који су том сарадњом чували ред и биолошки опстанак народа.
Други термин је ревизија или ревизионизам, који се, пак, употребљава како би се оцрнио сваки истраживач који жели да истраживање очисти од комунистичких догми.
Међутим, када бисмо дубље методолошки анализирали овај термин, дошли бисмо до закључка да ревизија у науци, никако не означава нешто a priori проблематично, и да овај термин не треба примењивати само на један сегмент из историје, напротив.
Глагол revideō, revidēre, revīdī, revīsum у свом основном значењу на латинском језику значи поново посетити, поново видети, отићи поново (видети).
Именица, пак, revisio, revisionis, f. значи поновно виђење.
Током времена, свакако, речи могу да мењају и прилагођавају значења, али би, у изворном смислу посматрано, ревизија у некој науци, могла да означава поново сагледавање чињеница, ново методолошко проучавање а зарад добијања нешто другачијих закључака.
Сваки научник који у својој области сазна или открије нешто ново, дође до нових закључака, тиме је већ извршио ревизију у свом истраживачком домену.
Историчар који наново прочита и интерпретира неки извор, или нађе неке нове и необјављене изворе, из било ког периода историје, већ је извршио ревизију у достигнућима науке којом се бави.
Свакодневно смо сведоци у експерименталним наукама да се праве новији и новији опити који доводе до низа нових закључака.
Истраживање вештачке интелигенције напредује крупним корацима и доноси пуно нових претпоставки, теорија, закључака.
О томе колика је ревизија у медицини и њеним појединим гранама и колико је нових сазнања било и пре, и током пандемије корона вируса, не треба ни говорити у детаље. Све је то ревизија одређене науке или научне дисциплине.
Свакако, у научном истраживању има места и за полемику и за оспоравање закључака и то је нешто што је у академским круговима одувек било природно и нормално.
Све ово напред речено наравно не може да се спроведе у дело без одговарајућих предуслова.
Први и најважнији јесте компетентност истраживача, који мора бити верзиран у свом пољу истраживања, који мора познавати методологију научног рада и као такав научном истраживању треба да има приступ sine ira et studio.
Управо су марксисти од СССР до западне Европе своју ревизију историјске науке вршили под снажним идеолошким притиском, па су, чак и неки врло значајни и угледни историчари своја важна научна дела умањили претрпаним цитатима Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина.
Ненаучне ревизије историје видљиве су у многим земљама региона и имају искључиво идеолошке и политичке циљеве. Дакле, термин ревизија не означава ништа негативно само по себи.
Свакој науци ревизија је неопходна, јер она тиме само напредује, отварају се нова истраживачка поља и теме.
Сваки научник је увек и стално ревизиониста јер настоји да пружи нове доприносе ономе чиме се бави.
Потешкоће су бројне, ревизија се неретко користи злонамерно, али је и даље неопходна и преко потребна, лишена дакако било каквих идеолошких спрега и личних преференција.
Аутор: Проф. др Борис Стојковски
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Бориса Стојковског можете прочитати овде:
Boris Stojkovski: Istorijat i značenje Noruza – iranske nove godine
Преузмите андроид апликацију.
