Odluka Višeg suda u Valjevu da rehabilituje jednog od uglednijih i viđenijih pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini Nikolu Kalabića, odnosno da se poništi odluka Sreskog suda u Mionici iz 1946. godine izazvala je ponovo razne reakcije ideološki zaslepljenog dela javnosti.
U tom kontekstu najčešće su korišćena dva, od strane komunističkih moćnika, nametnuta termina.
Jedan je kolaboracija, koji se pežorativno koristi kako bi se svi koji su sarađivali sa Nemcima i drugim okupacionim vlastima najnegativnije moguće prikazali, bilo da se radi o ustaškim zlikovcima ili onima koji su tom saradnjom čuvali red i biološki opstanak naroda.
Drugi termin je revizija ili revizionizam, koji se, pak, upotrebljava kako bi se ocrnio svaki istraživač koji želi da istraživanje očisti od komunističkih dogmi.
Međutim, kada bismo dublje metodološki analizirali ovaj termin, došli bismo do zaključka da revizija u nauci, nikako ne označava nešto a priori problematično, i da ovaj termin ne treba primenjivati samo na jedan segment iz istorije, naprotiv.
Glagol revideō, revidēre, revīdī, revīsum u svom osnovnom značenju na latinskom jeziku znači ponovo posetiti, ponovo videti, otići ponovo (videti).
Imenica, pak, revisio, revisionis, f. znači ponovno viđenje.
Tokom vremena, svakako, reči mogu da menjaju i prilagođavaju značenja, ali bi, u izvornom smislu posmatrano, revizija u nekoj nauci, mogla da označava ponovo sagledavanje činjenica, novo metodološko proučavanje a zarad dobijanja nešto drugačijih zaključaka.
Svaki naučnik koji u svojoj oblasti sazna ili otkrije nešto novo, dođe do novih zaključaka, time je već izvršio reviziju u svom istraživačkom domenu.
Istoričar koji nanovo pročita i interpretira neki izvor, ili nađe neke nove i neobjavljene izvore, iz bilo kog perioda istorije, već je izvršio reviziju u dostignućima nauke kojom se bavi.
Svakodnevno smo svedoci u eksperimentalnim naukama da se prave noviji i noviji opiti koji dovode do niza novih zaključaka.
Istraživanje veštačke inteligencije napreduje krupnim koracima i donosi puno novih pretpostavki, teorija, zaključaka.
O tome kolika je revizija u medicini i njenim pojedinim granama i koliko je novih saznanja bilo i pre, i tokom pandemije korona virusa, ne treba ni govoriti u detalje. Sve je to revizija određene nauke ili naučne discipline.
Svakako, u naučnom istraživanju ima mesta i za polemiku i za osporavanje zaključaka i to je nešto što je u akademskim krugovima oduvek bilo prirodno i normalno.
Sve ovo napred rečeno naravno ne može da se sprovede u delo bez odgovarajućih preduslova.
Prvi i najvažniji jeste kompetentnost istraživača, koji mora biti verziran u svom polju istraživanja, koji mora poznavati metodologiju naučnog rada i kao takav naučnom istraživanju treba da ima pristup sine ira et studio.
Upravo su marksisti od SSSR do zapadne Evrope svoju reviziju istorijske nauke vršili pod snažnim ideološkim pritiskom, pa su, čak i neki vrlo značajni i ugledni istoričari svoja važna naučna dela umanjili pretrpanim citatima Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina.
Nenaučne revizije istorije vidljive su u mnogim zemljama regiona i imaju isključivo ideološke i političke ciljeve. Dakle, termin revizija ne označava ništa negativno samo po sebi.
Svakoj nauci revizija je neophodna, jer ona time samo napreduje, otvaraju se nova istraživačka polja i teme.
Svaki naučnik je uvek i stalno revizionista jer nastoji da pruži nove doprinose onome čime se bavi.
Poteškoće su brojne, revizija se neretko koristi zlonamerno, ali je i dalje neophodna i preko potrebna, lišena dakako bilo kakvih ideoloških sprega i ličnih preferencija.
Autor: Prof. dr Boris Stojkovski
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Borisa Stojkovskog možete pročitati ovde:
Boris Stojkovski: Istorijat i značenje Noruza – iranske nove godine
Preuzmite android aplikaciju.
