Sezonski berači voća, a posebno malina, kupina i borovnica, u Srbiji dnevno u proseku mogu da zarade oko 4.000 dinara, što je za hiljadu više nego prošle godine. Ipak, iako nisu svi spremni da rade ovako naporan i zahtevan posao, izgarajući na plantažama od sedam do 17 časova svakog dana u najvrelijem periodu godine, manjak radne snage više nije toliko primetan kao ranijih godina, posebno kada je reč o berbi borovnica.
U to su uvereni u udruženjima proizvođača ovog voća, ali i vlasnici plantaža napominju da osim domaće radne snage, u igri su sve više i stranci, uglavnom iz susedstva, ali i iz udaljenih delova sveta, Moldavije, Avganistana.
Ivica Todorović, iz preduzeća „Longo beri”, koje se nalazi u mestu Donji Račnik, nadomak Jagodine, pod borovnicama ima oko četiri hektara zemlje. Baš ovih dana je angažovao 38 sezonaca i 10 radnika poslužilaca, čiji će zadatak biti da nose i prazne gajbice.
„Nisam imao problem da pronađem radnike. Nije im potrebno nikakvo predznanje, posao može svako da radi, ako želi. Očekujem rod od oko 15 tona za ovu sezonu. Ipak, ne znam da li bih baš primio samo strane radnike“ napominje on. Dodaje da su sezonci uglavnom ili meštani iz njihovih sela, a ima i mnogo mladih, studenata i starijih srednjoškolaca koji žele na ovaj način sami da zarade. Dnevno im plaća 3.500 dinara.
Najviše radne snage biće potrebno u srpskim malinjacima, gde je i najveća mogućnost zarade za poslove berača. Prošle godine se dan rada u malinjaku, uz smeštaj i obezbeđenu hranu, plaćao 3.000 dinara, a sada su društvene mreže krcate oglasima u kojima malinari nude dvostruko veće dnevnice. Sezona počinje upravo sada, a ogromna potražnja za beračima malina širom Srbije traje već neko vreme, otkriva Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije. Podseća i da za jedan dan u njivi katkad može da se uzme oko 5.000 dinara.
„Ima tu puno posla, a radne snage nema dovoljno. Zbog toga će oko branja biti angažovani svi članovi našeg domaćinstva. Posao nije nimalo lak, ali u sezoni je veoma dobro plaćen. Za mesec dana vredan radnik može da zaradi i oko 120.000 dinara. Ipak, i pored dobre nadnice, nema ih dovoljno. Mladi nisu zainteresovani za takve poslove, a stariji nisu dovoljno produktivni što je takođe problematično“ naglašava ona.
Cvijanovićeva je vlasnica dva hektara zemlje pod malinama u okolini Šapca. Gaji dve sorte – vilamet i polku, a za površinu pod zasadom potrebno joj je oko 30 radnika.
Ovog sočnog voća po kojem je Srbija prepoznatljiva u svetu danas ima manje nego pre desetak godina. Svojevremeno je u Srbiji pod zasadima maline bilo oko 24.000 hektara, a sada oko 15.000. Predsednica saveza podseća da se u svet ranije izvozilo oko 110.000 tona maline, da bi se danas godišnji izvoz merio sa oko 50.000 tona.
Preuzmite android aplikaciju.
