Predsednik Organizacije portrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović ocenio je da najava novih poskupljenja bankarskih usluga, uključujući i one u elektronskom bankarstvu, predstavlja samo koorišćenje prilike da se uzme što više novca bez ikakvog pokrića, i pozvao Narodnu banku Srbije (NBS) da reguliše ovu oblast.
„Nema tu novih usluga, to su sve postojeće usluge. Banke gledaju da na određenim uslugama gde ima veći broj transakcija uvode nove naknade da bi profitirale. S obzirom na to da nema regulacije koja bi propisala koliko i dokle smeju da idu samo je nebo ganica tim poskupljenjima“, ocenio je Gavrilović.
Dodao je da klijenti jedino mogu da promene banku i odu u onu koja ima niže naknade i da im se i u toj drugoj banci jednog trenutka desi to isto.
„Ovo je počelo pre dve godine kada je krenula kriza i više nema kraja dok NBS ne preseče i uvede određena pravila i standarde u naplati bankarskih usluga, odnosno da se propiše šta može da se napalćuje, po kom osnovu i do kog nivoa. Sada su klijenti prepušteni bankama na milost i nemilost“, ocenio je Gvrilović.
Podsetio je da je to krenulo kada su banke, privlačile klijente davanjem besplatnih tekućih računa za fizička lica, pa su nakon što su privukli veći broj klijenata uvele naplatu održavanja računa do 100 dinara.
„Banke namerno smanjuju broj radnika na šalterima da bi naterale ljude da pređu na elektronsko bankarstvo, pa kad su došle do 200.000 transkacija mesečno, počele su da naplaćuju 15 dinara po transakciji i dobiju ogroman novac, nit orale nit kopale“, primećuje Gavrilović.
On je ocenio da takvom ponašanju nema kraja i ironično dodao kako će početi da nam naplaćuju ulazak i izlazak iz banke, kao i razgovore sa bankarskim službenicima.
„Biće, razgovor do 10 reči po jednoj tarifi, a preko 10 reči po višoj“, rekao je Gavrilović.
On smatra da ne postoji nikakva ekonomska opravdanost ovakvog ponašanja finansijskih institucija, jer je bankarstvo visokoprofitabilno i nema baš nikakakve gubitke.
„Da postoji nekakva kriza koja je izazvala pad profita, nego koriste priliku kada svi povećavaju cene da to urade i oni. Polovinu prihoda banke ostvaruju od kojekakvih naknada, pa im je i to malo. Čisto lihvarenje“, izričit je čelnik „Efektive“.
On smatra da se koristi prilika da se uzme nešto novca od pomoći koju država daje građanima u poslednje dve godine zbog kovid krize.
„Država gleda da pomogne građanima, a banke otimaju još više, a onda pričaju kako podržavaju ekonomiju i da se ponašaju odgovorno. Treba NBS da preseče i kaže kako mogu da naplate samo one usluge koje zaista daju i da im se odredi maksimum koliko mogu da naplate“, zaključio je Gavrilović.
Preuzmite android aplikaciju.
