Председник Организације портрошача „Ефектива“ Дејан Гавриловић оценио је да најава нових поскупљења банкарских услуга, укључујући и оне у електронском банкарству, представља само кооришћење прилике да се узме што више новца без икаквог покрића, и позвао Народну банку Србије (НБС) да регулише ову област.
„Нема ту нових услуга, то су све постојеће услуге. Банке гледају да на одређеним услугама где има већи број трансакција уводе нове накнаде да би профитирале. С обзиром на то да нема регулације која би прописала колико и докле смеју да иду само је небо ганица тим поскупљењима“, оценио је Гавриловић.
Додао је да клијенти једино могу да промене банку и оду у ону која има ниже накнаде и да им се и у тој другој банци једног тренутка деси то исто.
„Ово је почело пре две године када је кренула криза и више нема краја док НБС не пресече и уведе одређена правила и стандарде у наплати банкарских услуга, односно да се пропише шта може да се напалћује, по ком основу и до ког нивоа. Сада су клијенти препуштени банкама на милост и немилост“, оценио је Гвриловић.
Подсетио је да је то кренуло када су банке, привлачиле клијенте давањем бесплатних текућих рачуна за физичка лица, па су након што су привукли већи број клијената увеле наплату одржавања рачуна до 100 динара.
„Банке намерно смањују број радника на шалтерима да би натерале људе да пређу на електронско банкарство, па кад су дошле до 200.000 транскација месечно, почеле су да наплаћују 15 динара по трансакцији и добију огроман новац, нит орале нит копале“, примећује Гавриловић.
Он је оценио да таквом понашању нема краја и иронично додао како ће почети да нам наплаћују улазак и излазак из банке, као и разговоре са банкарским службеницима.
„Биће, разговор до 10 речи по једној тарифи, а преко 10 речи по вишој“, рекао је Гавриловић.
Он сматра да не постоји никаква економска оправданост оваквог понашања финансијских институција, јер је банкарство високопрофитабилно и нема баш никакакве губитке.
„Да постоји некаква криза која је изазвала пад профита, него користе прилику када сви повећавају цене да то ураде и они. Половину прихода банке остварују од којекаквих накнада, па им је и то мало. Чисто лихварење“, изричит је челник „Ефективе“.
Он сматра да се користи прилика да се узме нешто новца од помоћи коју држава даје грађанима у последње две године због ковид кризе.
„Држава гледа да помогне грађанима, а банке отимају још више, а онда причају како подржавају економију и да се понашају одговорно. Треба НБС да пресече и каже како могу да наплате само оне услуге које заиста дају и да им се одреди максимум колико могу да наплате“, закључио је Гавриловић.
Преузмите андроид апликацију.
