Многи људи имају проблем са стидљивошћу, која их у потпуности блокира у разним социјалним ситуацијама. Иако стидљивост није лоша особина, она може бити ограничавајуће и отежавајуће понашање, па вам предлажемо кратке и ефикасне трикове како да превазиђете нелагоду.
Стидљивост је осећај непријатности или страха који неки људи стално осећају када им се други приближавају или им прилазе.
Стидљивост је одговор на страх, а истраживања сугеришу да, иако постоји неуробиологија стидљивости – репертоар понашања оркестрира одређени круг неурона у мозгу, а на њега такође снажно утичу родитељске праксе и животна искуства. Осећај срамоте односно стидљивости произлази из неколико кључних карактеристика: самосвести, негативне преокупације собом, ниског самопоштовања и страха од осуде и одбацивања.
Стидљиви људи често праве нереална друштвена поређења, себе и других појединаца. Верујући да их други стално лоше процењују, стидљиви људи избегавају нове друштвене контакте – што их спречава да побољшају своје друштвене вештине.
Осетљи темперамент услов за стидљивост
Ову особину карактерише претерана самосвест, негативна самоевалуација и негативна преокупација собом, и друге особине које укључују осећај за себе. Пошто се доживљај себе развија до 18 месеци старости, може се тврдити да се људи не могу родити стидљиви.
Око 20 одсто деце рођено је са изразито реактивним темпераментом, али то не гарантује да ће бити стидљиви или неспособни да промене своје понашање. Стидљивост покрећу и биолошке и друштвене околности. Бебе се рађају са различитим темпераментима, а оне са изразито осетљивим темпераментом чешће ће бити стидљиве. Ипак, подржавајуће и брижно родитељство може спречити развој стидљивости или социјалне анксиозности.
Непријатни доживљај стидљивости се може повећати током адолесценције, јер тинејџери морају да се крећу у новим ситуацијама од часова преко пријатељстава до пубертета. Можда се плаше да ће бити осрамоћени, одбачени или потпуно непознати. Родитељи могу охрабрити тинејџере да размисле о томе како би се понашали да ти страхови нису битни, а затим им помоћи да вежбају неговање тог понашања и вештина.
Срамежљивост и интровертност нису исто
Стидљивост се разликује од интровертираности. Интроверти се осећају енергизовано када време проводе сами, док стидљиви људи често желе да се повежу са другима, али не знају како или не могу да толеришу анксиозност и страх од негативног суда који долази са људском интеракцијом. Они имају склоност да се окрену према унутра, како би надгледали сопствено понашање, а недостаци које уоче могу их спречити у даљем развоју односа.
Stalna potraga za srećom nas čini nesrećnima: Sreća treba da bude iskustvo, a ne cilj.
Преузмите андроид апликацију.
