Драгиња Ружић била је чувена новосадска глумица, у историји позоришта упамћена као „прва српска глумица“ пре свега због онога по чему данас разумемо глумачку струку, у континуитету глумачког трајања и препознатљивости својих улога.
Ко је била Драгиња Ружић?
Драгиња Ружић, девојачки Поповић, била је позната глумица бројних позоришта и трупа, рођена у Новом Бечеју, 2. октобру 1804. године. Оно по чему се памти, у свом радном веку, јесте велики таленат који су са уживањем многи гледали. Живела је 71. годину, све до 1905. године. Сведочила је покретању првог српског позоришта – Српског народног позоришта, чији је члан била током скоро читаве своје каријере.
Одрасла је поред оца свештеника, мајке и својих браћа и сестара. У великој породици стекла је, не само љубав према глуми, већ и васпитање, образовање, али и научила доста о односу приважености и љубави. Истиче њен диван брак са глумцем Димитријем Ружићем, заједнички наступи ње и њене породице, у којој су се сви истицали по глумачком таленту. Наиме, од Драгињине четири сестре и два брата колико их је било, сви они, укључујући касније и њихове мужеве и жене бавили су се глумом. Зато се читава ова породица назива глумачка династија Поповић.
Глумачка династија Поповић изнедрила је велика имена попут Лазара Лазе Поповића, Љубице Коларевић, Јелисавете−Јеце Добриновић која је била удата за чувеног глумца и редитеља Српског народног позоришта и Народног позоришта у Београду Перу Добриновића.
Драгиња Ружић бисер српске глумчаке сцене
Драгиња је била од свих својих браћа и сестара најистакнутија, најпризнатија и најупамћенија. Њен глумачки таленат отпочео је када је имала 26 година у аматерској дружини, на наступу у месту Чанад, у Румунији. После тога са аматерским дружинама наставила је гостовања, све док је чувени Јован Ђорђевић није приметио када је тражио појачање за тада основано Српско народно позориште.
Драгиња Ружић долази у Српско народно позориште 1861. године и у овом позоришту игра две године, све до 1863, када је године због неслагања са одлуком о отпуштању њеног зета Димитрија Коларовића. Тада је Драгиња напустила Српско народно позориште, у знак протеста, на две године, заједно са остатком своје глумачке породице. У том периоду Драгиња је играла у путујућој позоришној дружини свога зета Коларевића, али и у Хрватском народном позоришту.
1865. године се вратила у своје матично позориште и услед могућности да пређе 1868. године у новонастало Народно позориште у Београду, Драгиња се задржава у Српском народном позоришту. Ипак услед непознатих разлога она га опет напушта 1872. године и прелази у Народно позориште у Београду, али се ипак враћа својој првој љубави годину дана касније.
1898. године у својој 64. години Драгиња је престала да глуми јер се годину дана пре тога пензионисала.
У току своје тридесет осмогодишње каријере Драгиња је упамћена по мноштву улога, по изразитом глумачком таленту, али и по својој харизми и посвећености.
Посвета и смрт глумице Драгиње Ружић
Драгиња Ружић се истицала као једна од глумица која је могла да глуми све жанрове. Запамћена је по различитим улогама, од комедија у Стеријиним делима, до страних драма Шилера, Скриба и Лесинга.
Посебно је упамћена међу публиком по свом глумачком трајању, по томе што су је и други познати интелектуалци и уметници ценили и поштовали.
Умрла је у 71. години, односно 1905. године у Вуковару. Од тамо су њени посмртни остаци пренесени у Нови Сад где је сахрањена на Алмашком гробљу.
Након њене смрти, Српско народно позориште је подигло бисту са њеним ликом која се налази у фоајеу позоришта, у граду Новом Саду једна улица носи назив по њој, а у Позоришном музеју се чува Драгињин венац који је део колекције од 13 венаца који су се додељивали глумцима од стране Српског народног позоришта, за изузетан уметнички рад.
Такође овој глумици је подигнут и споменик на Алмашком гробљу као један од тридесет споменика који су се подигли у част истакнутим личностима Града Новог Сада, а који се убрајају у споменике културе.
Evo zašto biste danas trebali da posetite neko od novosadskih pozorišta!
Преузмите андроид апликацију.
