Почетна > Нови Сад

Нови Сад Новосадске приче

Оснивач СНП-а и аутор текста „Боже правде“ – како је Јован Ђорђевић „подигао“ српско позориште?

Јован Ђорђевић је један од великана српског позоришта, човек који је за свој животни век успео да оснује два најзначајнија и најстарија позоришта у Србији, Српско народно позориште и Народно позориште у Београду.
Фото: Wikipedia/Jovan Kešanski
Поред свега тога, овом човеку се дугује захвалност и за дивне родољубиве стихове химне Боже правде која је једна од симбола српске државотворности, историје и државе у њеном најформалнијем облику.
Ко је био Јован Ђорђевић?

Јован Ђорђевић био је српски интелектуалац, рођен 1826. године у Сенти, а умро 1900. године у Београду. Школовао се како је у то време било типично за већину српских ђака, од Новог Сада до Сегедина и Пеште.

Студирао је филозофију што му је доста значило као члану Српске академије наука и уметности, посебно као члану одбора за филозофске и филолошке науке. Каснијим стремљењима у књижевној сфери Ђорђевић је постао и члан одбора за ширење науке и књижевности у народ.

У свом животу истакао се по професорској делатности као предавач у Великој српској гимназији, али и као секретар Матице српске, уредник Летописа Матице српске и један од уредника листа Српски дневник.

Фото: Wikimedia Commons/Позоришни музеј Војводине

Посебно се истакао његов ангажман за позоришта, прво у литерарним освртима, а потом и у пракси. Инцијативом Јована Ђорђевића настало је Српско народно позориште, али и Народно позориште у Београду.

Српско народно позориште и Народно позориште у Београду

У многим списима и изворима о Ђорђевићу напомиње се његово интересовање за позориште. На сајту Српског народног позоришта стоји да је Ђорђевић још као уредник Српског дневника написао серију чланака о позоришту, поготово инсистирајући на важности, али и потреби, да се обезбеди публици позориште на српском језику.

Такође, на сајту СНП-а, се за разлог за оснивање наводи да је Ђорђевић сматрао да модерна нација не може да се хомогенизује без сопствене културе и неговања језика, као и да је допринос позоришта најделотворнији.

Његовом инцијативом, а подршком Светозара Милетића, Јована Јовановића Змаја и Стефана Брановачког основано је Српско народно позориште 1861. године.

Фото: Градске инфо

Иако Српско народно позориште није првобитно било државна институција, већ је бригу о њему водило Друштво за Српско народно позориште. За првог управника изабран је нико други него Јован Ђорђевић.

На сајту СНП-а стоји да је за позориште превео Шилерову трагедију Сплетка и љубав, а занимљиво је да се тај превод изводио у Српском народном позоришту све до 1952. године.

Иако је био на месту управника само седам година, Ђорђевић је овом најстаријем српском позоришту подарио многа добра. Наводи се да је за тих седам година уређивао репертор и написао бројне песме, као и преводе. У првих седам година у Српском народном позоришту приказано је преко 100 премијера.

Управо тај вид залагања, жртвовања и љубави према позоришту препознао је и кнез Михаило Обреновић и позвао Јована Ђорђевића да то исто уради и у Београду.

1869. године Јован Ђорђевић прелази у српску престоницу како би постао директор Народног позоришта.

Данас највећа сцена у Српском народном позоришту носи назив Јован Ђорђевић.


Химна Боже правде
Фото: Позоришни музеј Војводине (страница из алегорије „Маркова сабља“ Јована Ђорђевића из 1872.)

У току своје позоришне каријере, тачније 1872. године Јован Ђорђевић је написао и стихове песме која ће временом постати наша химна Боже правде.

Стихови су настали за позоришну представу Маркова сабља, а била је исприсана Јутутунском народном химном Јована Јовановића Змаја.

Због своје мелодичности ови Ђорђевићеви стихови су постали државна химна 1882. године. 

Од тада па све до завршетка Другог светског рата, Боже правде биће званична химна и Краљевини Србији, касније и Краљевини СХС, али и Краљевине Југославији.

Тек после Другог Светског рата она бива замењена химном Хеј Словени, а потом 2006. године враћена званично у своје изворно стање, као химна Републике Србије.

Химна јесте била са времена на време мењана, у зависности од политичких носиоца. Промене су се најчешће огледале у убацивању речи краљ или избацивању те речи, али су стихови остајали суштински непромењени.

Стихови ове композиције која је временом постала химна Боже правде неоспорно су представљали Ђорђевићево расположење и патриотски дух којег су уопштено интелектуалци 19. века неговали.


Ignjat Pavlas advokat koji je stradao u Novosadskoj raciji

Преузмите андроид апликацију.