Зграда Градске библиотеке, која се данас налази у Дунавској улици на броју 1, друга је најстарија кућа у граду. Први пут се помиње 1853. године, након Буне, у вези радова на њеној обнови, јер је и она тешко оштећена током бомбардовањa, док старији подаци нису сачувани.
Кућа има основу ћириличног слова Г, са низом правоугаоних отвора. Изглед уличне фасаде ове једноспратне куће првобитно је урађен у стилу позног класицизма, мирног и уједначеног ритма. Каснијим радовима на фасади, око 1909. године, улични фронт претрпео је измене, које су урађене у тада владајућем стилу сецесије.
Приликом обнове и преадаптације објекта 1970. године одлучено је да се објекту врате класицистички елементи који су постојали пре 1849. године, а да се богата сецесијска пластика над прозорима и ајнфортом уклони.
Последњи радови на овом објекту извршени су у периоду 2005 – 06. године, када је урађена адаптација ентеријера и активирање таванског простора за потребе библиотеке.
На бочној страни, оној која се налази у Гимназијској улици, постављена је табла у част нашег великог научника и добротвора Михајла Пупина.
На средини главне фасаде је плитак ризалит са полукружно конструисаним ајнфорт пролазом, а који данас није у првобитној функцији, већ се користи као пријемно одељење Градске библиотеке. На улазу у кућу и данас се налазе оригинална двокрилна врата од тешког дрвета, са апликацијама и шаркама из времена класицизма.
Др Јован Суботић је у овој кући 1870. године основао штампарију и издавао политички лист „Народ“. Осим овог политичког листа, штампани су и познати новосадски листови „Браник“ и „Застава“.
Касније је власник куће постао Арса Пејовић, новосадски штампар, књижар, издавач и мецена. Тада су на објекту, уместо традиционалних локала, били постављени дрвени портали са великим излозима. Каснијом адаптацијом објекта, дрвени портали су уклоњени. Брачни пар Анка и Арса Пејовић, кућу су завештали Православној црквеној опшитни, па се од 1885. године у овој кући налазила Српска читаоница и клуб „Ђура Даничић“.
Од 1958. године зграду је са целокупним књижевним фондом преузела Градска библиотека. Данас се у овој кући налази Градска библиотека у Новом Саду и једна од највећих јавних библиотека у Србији.
Ова библиотека је матична библиотека за Јужнобачки округ која пројектује, прати и унапређује развој библиотечке делатности у мрежи од 250 библиотека и библиотечких јединица.
Осим основних библиотечких функција које обавља, Библиотека нуди и веома богат и разноврстан културни програм: књижевне вечери, трибине, предавања, изложбе, промоције књига, креативне радионице, фестивале и разне друге манифестације.
Преузмите андроид апликацију.
