Градска кућа, односно Магистрат, је зграда у Новом Саду која је седиште градоначелника Новог Сада, а налази се на Тргу слободе.
Пре градње било је приличних политичких несугласица око њене локације.
Светозар Милетић је предлагао да се на том месту гради Српско народно позориште, а да Градска кућа буде изграђена на Ханском плацу, на којем се данас налази зграда Матице српске. Победила је противничка струја, па је зграда изграђена на данашњем месту.
Новосадска Градска кућа представља монументално магистратско здање у центру Новог Сада, у неоренесансном стилу, подигнуто 1895. године по пројекту архитекте Ђерђа Молнара.
Окренута је лицем према североистоку, а излази са страна на две улице. Чеона фасада поседује истурени ризалит са снажним стубовима и аркадом у приземљу. На сва четири угла палате налазе се куполе.
Вајар Јулије Аника украсио је фасаду алегоријским фигурама грчких богиња, док су симболични медаљони у свечаној сали рад сликара Павла Ружичке. Занимљив је податак да је након Другог светског рата један од медаљона замењен новим државним грбом.
Градску кућу карактерише висок торањ, на који је 1907. године постављено звоно са посветом светом Флоријану, заштитнику градова од пожара. Улога овог торња и звона није била само естетска, већ је била и практична.
Наиме, са торња су ватрогасци осматрали град да ли је негде избио пожар, а ако би се десило да јесте, звоном са торња је оглашавана узбуна, те да треба ићи гасити пожар.
Из данашње зграде градом се управља тек нешто више од 100 година, а зграда у којој је смештена градска администрација је пета Градска кућа у историји Новог Сада.
Зграда је подигнута у време када је градоначелник Новог Сада био познати адвокат Стеван Пециа Поповић.
У свечаној дворани 3. јануара 1895. године одржана је прва скупштинска седница, а осим седница, у свечаној сали одржавани су и градски балови.
Свечана дворана је и данас отворена за грађане, а у њој се приређују концерти врхунских уметника, промоције књига, свечане академије и други културни догађаји.
Најважнији новосадски гости увек су се задржавали у градској кући, познати и мање познати. Вреди споменути од тих посету палатина Угарске, надвојводу Јосифа Хабзбуршког, 1911. године, и две посете Александра Карађорђевића, док је био регент 1919. године, и као краљ 1933. године.
Преузмите андроид апликацију.
