Paradajz je lep i čvrst, zreo i mirisan. Ali kada kod kuće pripremite bogatu salatu, sledi razočarenje. Paradajz je bez ukusa.
I to je činjenica. Savremene sorte su prilagođene tako da je paradajz lep i otporan na bolesti, ali se pri ukrštanju izgubio ukus sa ciljem isticanja ovih kvaliteta.
Ukus paradajza zavisi od sadržaja organskih šećera i kiselina, koje se sintetišu u plodovima paradajza tokom njihovog zrenja. Dakle, ako se paradajz bere pre nego što je potpuno zreo, njegov ukus se gubi. Dok se boje sintetišu i nakon žetve – u magacinu. Zbog toga paradajz može biti jarko crven, ali mu ukus nije tako dobar.
Za razvoj boje važno je samo da je sinteza već počela dok je paradajz još na biljci. Takav plod će u skladištu sazreti do crvene boje.
Loš ukus paradajza je rezultat ciljeva uzgajivača da poboljšaju njegova ekonomski važna svojstva. Uzgajivači su želeli proizvod koji se može bolje skladištiti, koji duže zadržava svežinu i otporniji je na transport. Stare sorte nemaju takva svojstva. Oni su podložniji bolestima i stoga su skuplji za uzgoj. Prinos je takođe znatno manji, dok se u intenzivnom hidroponskom gajenju, gde se biljke sade u vodu kojoj se dodaju hranljive materije i biljni hormoni, sa svake biljke ubere do 10 kilograma, kaže stručnjak.
Činjenica da (industrijski uzgajan) paradajz raste u vodi, a ne u zemlji, sama po sebi nije razlog za gubitak ukusa.
Pored raznolikosti, na ukus značajno utiču i faktori životne sredine:
- temperatura
- voda
- hranljive materije
- posebno sunčeva svetlost
Paradajz koji se može kupiti u letnjem periodu imaće više arome i ukusa, jer svetlost u plastenicima ne može u potpunosti da zameni sunčevu svetlost. Na ukus paradajza utiču mnogi faktori, ali najvažniji je sorta – i vreme kada se paradajz bere. Najbolji paradajz je onaj koji sazre na biljci i koji se ne bere rano.
Preuzmite android aplikaciju.
