Jesenje boje su više od puke lepote – one su znak priprema drveća za dolazak zime.
Jesen donosi promene u prirodi koje su svakako među najlepšima, a jedan od najpoznatijih fenomena jeste promena boje lišća. Dok neki od nas uživaju u pogledu na drveće koje prelazi iz zelene u bogate tonove crvene, narandžaste i žute, malo ko se pita zašto lišće zapravo menja boju u ovo doba godine. Tajna leži u samom lišću i načinu na koji drveće reaguje na promenu godišnjeg doba.
Tokom leta, lišće koristi sunčevu svetlost, hlorofil i hranljive materije za fotosintezu – proces koji stvara energiju potrebnu za rast drveća. Hlorofil, koji je odgovoran za zelenu boju lišća, ključan je za ovaj proces. Međutim, kako dani postaju kraći i ima sve manje sunčeve svetlosti, drveće počinje da skladišti hranljive materije iz lišća u svoje korenje. Kada se hlorofil razgrađuje, zelena boja nestaje, otkrivajući skrivene pigmente koji stvaraju poznate jesenje nijanse.
Kako vremenski uslovi utiču na jesenje boje
Vreme igra ključnu ulogu u tome koliko dugo će trajati jesenje boje i kako će izgledati. Toplo i suvo vreme može izazvati „lažnu jesen“, što dovodi do toga da lišće opada pre vremena.
S druge strane, blage temperature produžavaju sezonu, omogućavajući duži period uživanja u jesenjim bojama.
Međutim, vremenski ekstremi, poput jakih vetrova i obilnih kiša, mogu ubrzati opadanje lišća, pre nego što ono dostigne svoju maksimalnu boju. Klimatske promene donose izazove i u ovoj oblasti, jer ekstremni vremenski uslovi mogu smanjiti intenzitet i trajanje jesenjih boja.
Uticaj klimatskih promena na jesen
Kako svet doživljava sve toplije temperature zbog klimatskih promena, jesenje sezone širom sveta takođe postaju pogođene. U hladnijim klimama, poput Velike Britanije, naučnici predviđaju da će toplija jesen doneti promene u vremenu kada biljke i drveće ulaze u svoj zimski san.
Iako blage jeseni mogu omogućiti duže trajanje jesenjih boja, učestaliji i intenzivniji vremenski događaji, poput oluja, mogu dovesti do ranijeg opadanja lišća pre nego što ono dostigne svoju punu boju. Ekstremne vremenske prilike uzrokovane klimatskim promenama mogu značajno uticati na dužinu i kvalitet jeseni, čineći ovu prelepu sezonu kraćom i manje upečatljivom.
Kako lišće menja boju
Lišće drveća sadrži različite pigmente koji su odgovorni za boju. Tokom leta, hlorofil dominira, dajući listovima njihovu prepoznatljivu zelenu boju. Kako jesen dolazi, hlorofil se razgrađuje i ostali pigmenti – karotenoidi i antocijanini – postaju vidljivi. Karotenoidi daju listovima žute i narandžaste nijanse, dok antocijanini stvaraju crvene i ljubičaste tonove.
Kada drveće shvate da će zima uskoro početi, počinje da razgrađuje hlorofil (zeleni) koji je uskladišten u lišću kako bi izvukao hranljive materije. Ovo omogućava drveću da skladišti sve hranljive materije iz svog lišća u svom korenu, koji je zaštićen od hladnoće tokom zimskih meseci.Kako se biljke raspadaju, zelena boja hlorofila nestaje sa listova, ostavljajući za sobom druge boje koje inače ne možete da vidite.
Ovaj prirodni proces omogućava drveću da sačuva energiju i hranljive materije pre nego što uđe u zimski period mirovanja. Odbacivanjem smeđeg, mrtvog lišća jer ne mogu više da dobijaju energiju od njih tokom zime. Tako se drveće priprema za zimu i omogućava sebi da preživi niske temperature.
Šta nas čeka u budućnosti?
Kako se svet suočava sa klimatskim promenama, promene u jesenjoj sezoni su neizbežne. Naučnici predviđaju da će se vreme kada lišće menja boju i opada pomerati kako temperature rastu. Toplije jeseni mogle bi skratiti sezonu boja, dok bi sušni i ekstremni vremenski uslovi mogli dodatno narušiti prirodnu lepotu ovog perioda.
Uprkos tome, svake jeseni možemo uživati u magičnom prikazu boja koji nam priroda pruža. Međutim, važno je prepoznati promene koje dolaze i raditi na očuvanju prirodne ravnoteže kako bismo sačuvali ove prelepe prizore za buduće generacije.
Preuzmite android aplikaciju.
