„Интер сити“, од престонице до Новог Сада, и назад, има само једно стајалиште, новобеоградско.
Још два дана вози само стручне екипе. Тестирају софтвер, кочионе системе и саму пругу.
И то брзином од 200 километара на сат, пишу Новости.
„Штадлерова“ гарнитура управо је стигла из Новог Сада. У „Прокопу“ је на краткој паузи. Машиновођа Зоран Ђурђевић прелази у другу управљачку кабину, на супротном крају воза. После кратког предаха, креће назад за Српску Атину.
„Воз је најсавременији и најмодернији у региону“, поносан је машиновођа Ђурђевић. „Има 316 места за седење, а 24 су првог разреда. Има најновији систем сигурности. Брзина је 200 километара на сат. Зато је и тако висок степен сигурности. Воз је четвороделни.
Зоран већ 28 година управља возовима. Његовим стопама кренуо је и син Александар, који кроти „теретњаке“ у „Србија каргу“. И деда му је био машиновођа, а однедавно је и брат. Да би сео за нову гарнитуру, и то „дабл декер“, морао је да прође обуку у Швајцарској.
„Теже га је возити јер је захтевнији. Има више уређаја, више технике“, додаје Зоран.
„Пажња не сме да попусти ниједног момента. Максимална је као и брзина. Ми до сада нисмо имали овако брзе возове. До сада смо могли да возимо највише 120 километара на сат. Што се тиче удобности, одличан је. Има ваздушно угибљење. Савршенство.“
Прва класа седишта има осветљење за читање, могу да се померају лево и десно. Један машиновођа ће највероватније у смени три пута прелазити пут до Новог Сада и назад.
„На тестирању, без путника, за 80 до 100 секунди воз достиже брзину од 200 километара на сат“, додаје Зоран.
„И сада у тестирању саобраћамо том брзином, али не на сваком делу. У књижици реда вожње стоји, на пример, да од Београда до Новог Београда можемо максимално 100 километара на сат. Од Новог Београда до Батајнице се сме до 120 километара на сат. Ово је задња реч технике. У мом радном веку нисам возио боље гарнитуре. Осећамо сигурност и моћ воза. Као кад неко седне у добар ауто.“
Највећу дозвољену брзину од 200 километара на сат путници ће осетити од станице Батајница до распутнице Карловачки Виногради, у дужини од 41,4 километара. „Интер сити“ ће ићи пет пута дневно, а путовање ће трајати у просеку 36 минута. Гарнитура истог типа саобраћаће и као „Регио експрес“. Осим почетне и последње, овај воз ће стајати на још седам станица и имаће по четири поласка дневно. Овакво путовање ће трајати у просеку 49 минута. Поред „дабл декер“ возова, од Београда до Новог Сада ће возити и нешто старији тип електромоторне гарнитуре. Као „Регио“ ће стајати на свим станицама, по девет пута дневно, и возиће у просеку 57 минута.
„Пре реконструкције пруге, путовање од „Београд центра“ до Новог Сада је трајало од 90 до 110 минута“, каже Драгана Становић, директор Центра за маркетинг и медије у „Србија возу“.
„Нови „Kiss 200“ возови располажу са 316 места, а 301 седиште има утичницу за пуњење лаптопа и мобилног уређаја. Два су места за инвалидска колица. Има два бара са аутоматима за топле напитке и храну, као и тоалет за особе са ограниченом покретивошћу, два женска и два мушка. Нови возови захтевају другачији систем одржавања, а према препоруци произвођача. У току су обуке радника за одржавање различитих система, који су инсталирани на возу.
„Србија воз“ од 1. фебруара тражи име за најбрже возове. Досад је стигло чак 3.500 предлога, али победник још није изабран.
Ценовник још није формиран. Према ранијим најавама повратна карта, за најбржи воз, коштаће 1.600 динара. Да ли ће бити повлашћених категорија и колико ће они плаћати услугу, још се не зна. Путници у возу могу да купе освежење. Ангажована је фирма која обезбеђује кетеринг. За почетак, на располагању ће бити два стјуарта, а ако се покаже да има посла за више, биће их још.
Kako danas izgledaju železničke stanice na pruzi između Novog Sada i Beograda? (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
