За девет месеци воће и поврће извезли смо за више од 735 милиона евра, што је раст од 15 посто у односу на прошлу годину, рекао је данас саветник министра пољопривреде Горан Ђаковић.
Ђаковић је за Танјуг навео да је у 2021. години укупан извоз пољопривреде био пет милијарди евра и нада се ће ове године премашити ту суму.
„Мислим да за пар година можемо да удвостручимо наш аграрни приход“, рекао је он.
Говорећи о приносима, Ђаковић је рекао да, иако је кукуруз подбацио ове године, са прелазним залихама имаћемо довољно за своје потребе, а део ће бити извезен.
Казао је да ће пшенице бити за извоз, те да је она са тренутном ценом од 41 динар за килограм све интересантнија за сетву.
„Све више људи купује декларисано семе. То је важно, јер онда могу да очекују већи приноси“, рекао је он.
Ђаковић је рекао да Србија има рекордну жетву сунцокрета и подсетио пољопривреднике да је од 14. октобра до 14. новембра пријављивање за додатне субвенције за сунцокрет, које ће брзо бити и исплаћене.
Говорећи о прилици створеној од НБС да пољопривредници могу због суше да искористе прилику и од пола године до годину дана плаћају само камате на кредите, он је рекао да верује да то многи неће искористити.
Подсетио је да је та прилика створена јер је била једно од обећања које је Министарство дало пољопривредницима који су протествовали.
„Верујем да многи то неће искористити, али добро је да таква погодност постоји. Могу сви да користе. Услов је да до сада нису имали доцњу код плаћања својих обавеза банкама“, рекао је Ђаковић.
Објаснио је да сваки корисник кредита треба да се обрати својој банци, и да захтева коришћење тог грејс периода.
„Све остало се договара са банком. Никакав проблем неће имати да му се одобри, ако је до сада измиривао све своје обавезе“, рекао је он.
Ђаковић је казао да све од субвенција пољоприведницима што не буде исплаћено ових дана, биће плаћено после ребаланса буџета који се очекује са избором нове Владе Србије.
Оценио је и да ће током октобра бити у потпуности решен проблем млека у Србији.
Подсетио је да свега 40 посто производње сировог млека иде у продају у тетрапаку, док 42 посто иде у прераду.
„Млекаре су покушале да надоместе своје аспирације, тако што су више радиле прераду млека“, рекао је он.
Говорећи о увозном млеку, каже да страна робна марка не значи увек да је млеко из увоза.
„Ми извозимо малину. Ако желимо да је продајемо целом свету, морамо да дозволимо да неко овде нешто продаје из света“, рекао је он.
Ђаковић је оценио да је ситуација заоштрила конкуренцију на тржишту млека у Србији.
„Дошло је до прерасподеле. Сада се млеко у откупу плаћа између 65 и 75 динара. На пример, по доласку млекаре са Златибора, цена млека у откупу у Бујановцу са 35 достигла је 55 динара“, рекао је он.
Оценио је да фармери у централној Србији и Војводини морају бити задовољни откупном ценом која је 65-75 динара, плус по 15 динара премија за први и други квартал.
„Свако поштен од њих рећи ће да је зарадио“, рекао је Ђаковић.
Преузмите андроид апликацију.
