Na današnji dan 1811. godine umro je Dositej Obradović, srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog, prvi ministar prosvete u obnovljenoj srpskoj državi, jedna od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda krajem 18. i početkom 19. veka i srpske kulture uopšte.
Svetovno ime bilo mu je Dimitrije. Školovao se u rodnom Čakovu (danas rumunski Banat) i Temišvaru, gde je učio zanat.
Napustivši fruškogorski manastir Hopovo, gde je bio zamonašen, radio je kao privatni učitelj, najviše po srpskim mestima Dalmacije i uTrstu i Beču.
Naučio je više stranih jezika, studirao na univerzitetima u Lajpcigu i Haleu, i bio je verovatno najučeniji Srbin svog vremena, uz Jovana Rajića.
Na poziv vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, došao je u Srbiju 1806. i 1808. organizovao je Veliku školu u Beogradu. Postao je 1811. prvi popečitelj prosveštenija (ministar prosvete) u Srbiji.
Znanja i ideje moderne Evrope njegovog vremena unosio je u narod, kako bi ga prosvetio i uputio ka napretku, čak je doneo u Srbiju i neke poljoprivredne kulture.
Njegov književni rad označio je otvaranje nove epohe u istoriji srpske književnosti. Dela: „Život i priključenija“, „Basne“, „Hristoitija“, „Sovjeti zdravago razuma“, „Sobranije“, autor je svečane pesme „Vostani Serbie“.
Njegova sabrana dela u 10 tomova, u izdanju Gligorija Vozarovića, objavljena tridesetih godina 19. veka, prva su sabrana dela u srpskoj kulturi uopšte.
Sahranjen je u porti Saborne crkve u Beogradu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.
Preuzmite android aplikaciju.
