На данашњи дан 1811. године умро је Доситеј Обрадовић, српски просветитељ, писац, филозоф и педагог, први министар просвете у обновљеној српској држави, једна од најзначајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. века и српске културе уопште.
Световно име било му је Димитрије. Школовао се у родном Чакову (данас румунски Банат) и Темишвару, где је учио занат.
Напустивши фрушкогорски манастир Хопово, где је био замонашен, радио је као приватни учитељ, највише по српским местима Далмације и уТрсту и Бечу.
Научио је више страних језика, студирао на универзитетима у Лајпцигу и Халеу, и био је вероватно најученији Србин свог времена, уз Јована Рајића.
На позив вође Првог српског устанка Карађорђа, дошао је у Србију 1806. и 1808. организовао је Велику школу у Београду. Постао је 1811. први попечитељ просвештенија (министар просвете) у Србији.
Знања и идеје модерне Европе његовог времена уносио је у народ, како би га просветио и упутио ка напретку, чак је донео у Србију и неке пољопривредне културе.
Његов књижевни рад означио је отварање нове епохе у историји српске књижевности. Дела: „Живот и прикљученија“, „Басне“, „Христоитија“, „Совјети здраваго разума“, „Собраније“, аутор је свечане песме „Востани Сербие“.
Његова сабрана дела у 10 томова, у издању Глигорија Возаровића, објављена тридесетих година 19. века, прва су сабрана дела у српској култури уопште.
Сахрањен је у порти Саборне цркве у Београду, иако је његова изричита жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку.
Преузмите андроид апликацију.
