Na današnji dan 1711. rođen je Ruđer Bošković, matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik, univerzitetski profesor.
Osnivač je Brerske astronomske opservatorije, pored Milana, i director Optičkog instituta francuske mornarice, jedan je od najvećih umova u istoriji nauke uopšte.
Bio je srpskog porekla – njegov otac Nikola, trgovac, pisao je o svom poreklu i o srpskim manastirima Raške oblasti. U 15. godini otišao je iz rodnog Dubrovnika u Rim, gde je završio isusovački kolegijum.
Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da se tela ne samo privlače nego i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije ispljoštenosti Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću.
Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna.
Dela: „Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium“, „Opera partientia ad opticam et astronomiam“, „Elementorum universae matheseos„, „O morskoj plimi“, „O zakonu sila u prirodi“, „O svetlu“, „Teorija konusnih preseka“, „Elementi matematike“.
Preuzmite android aplikaciju.
