У Србији је од почетка године путем система еБоловање отворено готово 1,1 милион боловања за укупно 633.300 запослених, а електронски систем до сада је почело да користи око 6.000 лекара.
Дигитализација процедуре омогућила је да запослени више не морају лично да носе папирне потврде и дознаке послодавцима. Уместо тога, послодавци документацију и податке о боловањима преузимају електронски, путем система „еБоловање – Послодавац“, доступног преко Портала Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.
Према подацима које је објавио НАЛЕД у свом билтену, током првих девет месеци примене, закључно са септембром, систем је користило више од 59.600 послодаваца.
Дигитализација штеди време и новац
Потреба да се поједностави поступак отварања боловања присутна је годинама, како међу привредницима, тако и међу грађанима. НАЛЕД је ову препоруку први пут уврстио у Сиву књигу 5 још 2013. године. Поступак је потом делимично унапређен, али се потреба за додатним променама поново појавила 2019. године, након чега су предложена нова решења у Сивој књизи здравства.
Директорка Центра за четврту индустријску револуцију и програмска директорка НАЛЕД-а Јелена Бојовић оценила је да је реч о реформи од које користи имају грађани, привреда и лекари.
Према ранијој процени НАЛЕД-а, припрема и достављање папирне документације у поступку боловања послодавце су годишње коштали између 750 милиона и 1,8 милијарди динара.
Бојовић је истакла да је због тога важно наставити дигитализацију здравствених услуга, а као један од наредних корака навела је потпуну примену еКартона, који се тренутно налази у пилот-фази.
Нове функције система еБоловање
Увођење електронске процедуре одвија се постепено. Од 1. јануара послодавцима је омогућено да електронски примају и преузимају потврде и дознаке, као и да имају увид у податке о боловањима запослених. Документи које издаје изабрани лекар аутоматски су доступни послодавцу.
Од 1. априла систем је проширен и на електронско подношење захтева за обрачун и рефундацију накнаде зараде, као и на приговоре и захтеве за поновну оцену и вештачење боловања.
Према раније објављеним подацима Канцеларије за ИТ и еУправу, Републичком фонду за здравствено осигурање електронски је упућено укупно 157.800 захтева. Од тога се 84.114 односило на рефундацију, а 73.686 на обрачун накнаде зараде.
Планирана су и додатна унапређења електронске размене података са РФЗО-ом. До краја октобра предвиђено је потпуно дигитализовање размене приговора и захтева за поновну оцену и вештачење боловања, укључујући достављање одговора Фонда, односно лекарске комисије, као и праћење статуса предмета.
Предвиђена су и побољшања поступка подношења захтева за обрачун и рефундацију за предузетнике, као и увођење сервиса за проверу тога којој филијали или испостави РФЗО-а запослени припадају.
Од 2027. обавезан и за предузетнике са запосленима
Уз развој нових функционалности, планирано је и проширење обавезне примене система.
Од 1. јануара 2027. године коришћење еБоловања постаје обавезно и за предузетнике који запошљавају друге особе. Предузетници који немају запослене моћи ће и даље да користе систем добровољно.
Пошто је за приступ неопходна регистрација на Порталу еУправа, предузетницима који имају запослене саветује се да на време заврше потребне припреме како би спремно дочекали почетак обавезне примене.
Чедомир Антић забринут за Србију: „Немам лични страх, али имам страх за државу“
Преузмите андроид апликацију.
