Уочи Светског дана борбе против гојазности, који се широм света обележава 4. марта, Удружење за едукацију и лечење гојазности и Удружење „Здрава нација“ подсећају да се Србија суочава са алармантним порастом овог обољења и да је крајње време за системски, стручан и емпатичан приступ.
Према подацима Светске федерације за гојазност, 24 одсто популације у Србији је гојазно, по чему наша земља спада у земље високог ризика. Више од 70 одсто смртних исхода у нашој земљи повезано је са прекомерном тежином и гојазношћу, а од четири водећа узрока смртности у Србији гојазност директно утиче на три.
Додатни подстицај глобалној дискусији о гојазности даје Италија, која је крајем прошле године постала прва земља на свету која је усвојила Закон о гојазности, чије доношење јасно указује да реч о озбиљном здравственом проблему, који захтева системско решење.
Гојазност је повезана са више од 200 здравствених компликација
Гојазност је озбиљна, хронична, прогресивна и релапсирајућа болест која значајно нарушава здравље и квалитет живота. Повезана је са више од 200 здравствених компликација, укључујући тип 2 дијабетеса, хипертензију, дислипидемију и кардиоваскуларне болести.
Директно је повезана са најмање 13 малигних болести и, одмах после пушења, представља други водећи узрок рака на који је могуће утицати. Процене указују да би у наредним годинама могла постати и први узрочник одређених малигнитета.
Посебно забрињава њен утицај на срце и крвне судове. Кардиоваскуларне болести водећи су узрок смрти код особа са гојазношћу, а гојазне особе имају значајно већи ризик од инфаркта миокарда у поређењу са особама нормалне телесне масе.
– Гојазност није изолован проблем, већ централни метаболички поремећај који покреће читав низ здравствених компликација, међу којима се по учесталости и стопи смртности издвајају кардиоваскуларни коморбидитети. Свака додатна година живота са гојазношћу повећава ризик од кардиоваскуларне смрти. Зато је правовремено и адекватно лечење кључно, не само ради смањења телесне масе, већ ради смањења укупног кардиоваскуларног ризика, отклањања других ризика и повећања квалитета живота – каже ендокринолог др Бошко Степановић, из Удружења за едукацију и лечење гојазности.
Размере проблема у свету и Србији
На глобалном нивоу, процењује се да око милијарду људи живи са гојазношћу, док би до 2035. године тај број могао порасти на готово две милијарде. Гојазност и прекомерна телесна тежина узрокују око 1,6 милиона превремених смртних случајева годишње од незаразних болести. То је више од броја страдалих у саобраћајним несрећама широм света.
Србија спада у земље високог ризика. Према подацима Светског атласа гојазности, чак 57 одсто популације има повишен индекс телесне масе (БМИ изнад 25 кг/м²). Процене указују да би до 2030. године скоро три милиона грађана Србије могло имати висок БМИ. Једнако забрињавајући јесте и податак да је између 40 до 50 одсто одраслих особа у Србији недовољно физички активно.
Осим здравствених, последице су и економске. Глобални трошкови повезани са гојазношћу мере се билионима долара годишње, док су у Србији процењени на готово 3,7 одсто бруто домаћег производа.
Лечење гојазности – мултидисциплинарни приступ
Гојазност је у Србији препозната као хронична болест и 2022. године донет је Национални водич добре клиничке праксе за њено лечење. Савремени приступ подразумева комбинацију правилне исхране, повећане физичке активности, психолошке подршке и, када је индикована, фармакотерапије или хируршког лечења. Када је реч о фармакотерапији, Светска здравствена организација ставила крајем, прошле године ГЛП1- РА терапије на листу есенцијалних лекова, на којој се налазе лекови који су најпотребнији здравственим системима и представљају кључне терапијске опције.
Подршка без осуде – глас пацијената и алармантни подаци о стигми
Подједнако важан сегмент борбе против гојазности јесте подршка особама које са њом живе. Удружење „Здрава нација“ тренутно окупља око 300 чланова и залаже се за дестигматизацију гојазности и доступност стручне помоћи.
– Гојазност није неуспех карактера, већ здравствено стање које заслужује лечење, а не осуду. Иза вишка килограма често стоје хормони, стрес, генетика, траума и животне околности, а не лењост – поручује Александра Путниковић, оснивачица удружења.
Најновије европско истраживање додатно потврђује оно са чим се особе са гојазношћу свакодневно суочавају. Чак 43 одсто испитаника у Европи не зна да Светска здравствена организација гојазност класификује као хроничну болест, док више од половине особа са гојазношћу (55 одсто) наводи да им недостатак подршке представља кључни разлог због којег одустају од покушаја дугорочних промена.
– То показује да проблем није у мотивацији појединца, већ у изостанку система подршке. Када 55 одсто људи каже да одустаје јер нема подршку, то је друштвени, а не лични неуспех – истиче Путниковић.
Истраживање указује и на дубоко укорењену стигму: 85 одсто испитаника верује да особе са гојазношћу трпе умерену до веома изражену стигматизацију, док 89 одсто особа са гојазношћу наводи да ово стање негативно утиче на њихово ментално здравље.
– Стигма је често тежа од физичких последица. Физички бол може да се лечи, али емоционални ожиљци које остављају коментари, погледи и предрасуде остају дуго. Људи нам пишу јер први пут осећају да их неко разуме. Најчешће не траже план исхране – траже разумевање – изјавила је Путниковић и наглашава да чак 73 одсто особа са гојазношћу сматра да разговори треба да се фокусирају на опште здравље и благостање, а не искључиво на број килограма.
– Време је да са питања „Колико си смршао?” пређемо на питање „Како си?”– јер гојазност тражи холистички приступ, стручну подршку и заједницу, а не краткорочне одлуке и окривљавање“, закључује председница удружења „Здрава нација“ Александра Путниковић.
Преузмите андроид апликацију.
