Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić poručio je danas u parlamentu da su neistiniti navodi da se nekome „poklanjaju milijarde“ ukidanjem konverzije uz naknadu i da se time šteti državnom budžetu i istakao da je smisao izmena Zakona o planiranju i izgradnji upravo suprotan – da se podsticanjem gradnje na skoro 5.000 lokacija doprinese uvećanju BDP-a, kako bi država dodatno ekonomski ojačala.
Vesić je, odgovarajući na kritike opozicije po pitanju ukidanja konverzije uz naknadu, uz tvrdnje da se time nanosi šteta državi, istakao da je to „bezočna laž“, jer se pokazalo da je za 12 godina naplaćeno samo 30 miliona evra od konverzije, dok će se ubuduće u budžet sliti sredstva od otključanih 5.000 lokacija za gradnju, kroz poreze, doprinose i takse.
„Od svega što se predlaže izmenama Zakona, od obavezne polise osiguranja, uvođenja elektro-punjača, energetskih pasoša, sertifikata zelene gradnje, obaveznog dokaza o kretanju građevinskog otpada, veće transparentnosti i lakšeg dolaska do dozvole, vidim da neke ovde žulja samo konverzija, pa šire neistine“, primetio je ministar.
Ponovio je da je Srbija poslednja zemlja bivše SFRJ koja je Ustavom iz 2006. godine uvela pravo privatne svojine na građevinskom zemljištu, dok su sve ostale to učinile znatno ranije, i od 2006. do 2009. konverzija za građevinsko zemljište bila je potpuno besplatna.
„Tek 2009. godine na osnovu lične odluke tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i zbog njegove svađe sa nekoliko privatnika, donosi se odluka da se od toga izuzmu preduzeća kupljenja u privatizaciji. A onda je 30. juna 2009. godine član Upravnog odbora NIS-a postao Dušan Petrović, visoki funkcioner tada vladajuće stranke, koji je vedrio i oblačio u Srbiji. U septembru 2009. godine u Zakon se uvodi konverzija uz naplatu za građevinsko zemljište, a zatim je usledio zaključak vlade kojim se NIS izuzima iz konverzije, sa obrazloženjem da je ugovor o prodaji NIS-a stariji od zakona, što nije moguće“, naveo je Vesić.
Dodao je da izgleda da je tamo gde je „Dušan Petrović član UO, zakon ne važi“.
Vesić je dalje pojasnio da je zakonom iz 2015. godine od konverzije uz naknadu oslobođeno zemljište ispod objekta i zemljište za redovnu upotrebu.
„Otuda je 94 odsto konverzije urađeno za nula dinara, jer je svako uspevao da dokaže da je sve za redovnu upotrebu ili je zemljište ispod objekta. Zato je od 2010. do 2022. naplaćeno 30 miliona evra. Tako nakaradna konverzija je blokirala 5.000 lokacija“, rekao je ministar i konstatovao da je Srbija jedina te 2009. godine, na početku ekonomske krize, kada su sve zemlje donosile propise kojim olakšavaju rad građevinske industrije, donosila suprotne akte i „zaključavala“ lokacije za gradnju.
Na oko 5.000 lokacija za koje se procenjuje da mogu da budu „otključane“ nakon izmena zakona, ukupno oko 15 miliona kvadrata za gradnju.
„Ako se uzme u obzir da je ulaganje po kvadratu 700 evra, onda to znači da je BDP Srbije zaključavanjem tih lokacija ostao bez 10,5 milijardi evra direktnog prihoda. Kada pričamo o milijardama bez kojih će navodno ostati država, ona je već ostala bez tih milijardi, jer smo za 12 godina naplatili svega 30 miliona evra. Toliko nas košta proizvoljna odluka bivšeg predsednika i njegovo igranje sa državom“, konstatovao je Vesić.
Kako je rekao, ako je prosečna cena kvadrata 1.500 evra – kada se to umanji za promet nekretnina, dolazi se do cifre od 22,5 milijarde evra za koje je država ostala uskraćena jer je ovih 5.000 lokacija bilo zaključano.
„Porez na dobit pravnih lica bio bi 1,2 milijarde evra koliko je budžet izgubio, a država je ostala uskraćena za 2,2 miijarde evra PDV-a, i bez godišnjeg poreza na imovinu od 675 miliona evra. Ako znamo da se po jednom metru kvadratnom zapošljava 0,02, znači da je moglo da bude zaposleno oko 300.000 ljudi. A, nije. Ako je prosečna plata u građevinarstvu oko 94.000 dinara, to znači da samo mesečna zarada ljudi koji mogu da rade na tih 15 miliona kvadrata iznosti preko 240 miliona evra“, rekao je Vesić.
Kako je dodao, ukupno sa porezima i doprinosima država ostaje uskraćena za 400 miliona evra mesečno ili skoro 5 milijardi evra godišnje.
„Kada već pričamo o izgubljenim milijardama, da bude jasno da, ukoliko ne ukinemo ovaj nakaradni institut koji ne daje prihode, Srbija će izgubiti preko 22,5 milijardi evra“, naglasio je ministar Vesić.
Ukazao je da je upravo suprotno – budžet Srbije ostaje bez milijardi ako se nastavi sa, kako je rekao, nakaradnom politikom pokušaja da se naplati konverzija uz naknadu, pošto je skoro niko do sada nije ni platio.
„Mi smo zemlja koja ne može da čeka, mi ćemo uposliti ove lokacije, staviti ih funkciju i zemlja će zarađivati od tih lokacija. A nakaradna politika koja se vodila, a u kojoj je bilo moguće da neko plati, a neko ne, ili da zavisi od članova upravnih odbora NIS-a, koju ste, inače, prodali za manje para od Robnih kuća Beograd, sa svim nalazištima gasa i nafte… Pa ni to nije bilo dovoljno, nego je još bila izuzeta iz konverzije…“, naveo je Vesić.
On je ponovio da će ukidanjem konverzije uz naknadu biti oslobođen veliki potencijal srpske privrede, ali će se i svi osloboditi zabluda iz prošlosti i tekovina socijalističkog sistema.
Ove izmene su, dodao je, odgovor na recesiju i podsticaj građevinskoj industriji.
„Tu leže milijarde evra, a ne u lažima. To o nenaplaćenim milijardana je bestidna laž, da su milijarde mogle da budu naplaćene, bile bi. Prestanite da obmanjujete građane i da zarađujete jeftine političke poene, da sprečavate da se reše procesi u stečajevima, jer to što pričate nije tačno“, poručio je Vesić.
Pozvao je poslanike da pronađu jednu bar bivšu socijalističku zemlju u kojoj još važi ovakav insitutut, dodajući da takvu – neće naći.
„Neće važiti ni u Srbiji, jer za razliku od drugih, mi smo spremni da raskrstimo sa praksom koja ne daje rezultate. Od ovih izmena koristi će imati država, privreda i građani. Ovaj zakon je korak napred. Ne postoji nijedan dokaz da Srbija može da naplati milijarde o kojima pričate“, rekao je Vesić.
Uposlićemo, kako je rekao, građevinsku industriju, da doprinesemo rastu BDP-a, jer samo ekonomski snažna Srbija može da brani legitimne političke i nacionalne interese.
„Slaba Srbija, nadam se, da nikome u ovoj sali nije u interesu. Priče da se nekome poklanjaju milijarde su netačne“, zaključio je Vesić.
U Dubaiju formiran Poslovni savet Srbije za jačanje privredne saradnje
Preuzmite android aplikaciju.
