Социјална изолација значајно штети и менталном и физичком здрављу, повећава ризик од депресије, анксиозности, деменције, срчаних болести, можданог удара, гојазности и преране смрти, а истовремено слаби имуни систем, повећава крвни притисак… Истраживања су доказала да социјална изолација ствара циклус стреса, лошег сна и упала, што утиче на функцију мозга и физичко благостање.
По чему се разликују социјална изолација и усамљеност?
Проучавајући овај феномен, истраживачи са University of St. Andrews открили су да смањење социјалне изолације штити мозак у каснијем животу. Ново истраживање открило је директну узрочну везу између социјалне изолације и бржег пада когнитивних функција у каснијем животу. Патолошки когнитивни пад, како наводе, најчешће је узрокован Алцхајмеровом болешћу и сродним деменцијама. Студија, објављена у часопису The Journals of Gerontology пронашла је конзистентан образац веће социјалне изолације која узрокује бржи когнитивни пад, без обзира да ли се људи идентификују као усамљени или не.
Социјална изолација објективно се мери, на пример, друштвеношћу, чланством у организацијама заједнице и верским учешћем, док је усамљеност субјективни извештај о томе колико често се људи осећају усамљено. Иако се социјална изолација и усамљеност често сматрају скоро истим феноменом, јасно је да они имају независне ефекте на когнитивне функције.
Када се људи више друже, мозак се мање оштећује
The School of Geography and Sustainable Development, заједно са истраживачима из Max Planck Institute for Demographic Research у Немчакој и Еморy Университy у САД, анализирали су податке из студије о здрављу и пензији у САД, посматрајући 137.653 теста когнитивних функција које је између 2004. и 2018. године урадило више од 30.000 појединаца. Открили су да смањење социјалне изолације има заштитни ефекат на когнитивне функције за све субпопулације без обзира на пол, расу, етничку припадност и ниво образовања, са само мањим разликама међу друштвеним категоријама.
Усамљеност је карактеристична за богате земље
Постојало је велико интересовање за здравствене ефекте социјалне изолације и усамљености, посебно фокусирано на адолесценте и старије особе. Пре ковид 19 пандемије, око четвртина старијих особа (65 и више година) идентификовала се као социјално изолована, што је изазвало забринутост због здравствених импликација. Слично томе, усамљеност је препозната као главни проблем јавног здравља у земљама са високим приходима, укључујући САД, Велику Британију, Шведску, Аустралију, Немачку и Јапан. У САД, Алцхајмерову болест већ има око 6,9 милиона људи, а у Великој Британији је погођена око једна од сваких 11 особа старијих од 65 година.
Без познатог лека, превенција је изузетно важна. Главна ауторка студије др Jo Hale сa University of St Andrewsподсећа да „око празника, многи од нас много размишљају о томе колико је важно бити окружен породицом и пријатељима”.
– Од паганских зимских празника до класичних божићних прича, подсећамо се да је друштвени ангажман добар за наше ментално здравље. Ово истраживање показује да је то важно и за наше когнитивно здравље. Будући да је Алцхајмерова болест водећи узрок смрти старијих особа у Великој Британији/САД, изградња система како би се омогућила редовна друштвена интеракција, посебно за оне који можда немају породицу или пријатеље у близини, требало би да буде приоритет јавног здравља – сматра др Хале.
Преузмите андроид апликацију.
