Oko mesec dana ostalo je do početka 22. Svetskog prvenstva u fudbalu u Katar gde će 32 reprezentacije odmeriti snage i pokušati da se domognu popularne „boginje“.
Među ovim reprezentacijama naći će se i selekcija Srbije koja će na Mundijalu nastupiti po 13. put.
Svetsko prvenstvo je najpopularnije sportsko takmičenje na svetu, u prilog ovome je činjenica da je 3 milijarde ljudi gledalo Svetsko prvenstvo 2018. u Rusiji, dok je samo finale iste godine gledalo oko milijardu ljudi.
Pre osnivanja Svetskog prvenstva, organizovan je amaterski turnir u okviru Olimpijskih igara. Ipak kada sa prelaskom na profesionalni fudbal 1920. godine, FIFA je napravila planove da organizuje Svetsko prvenstvo. Ova ideja je postala zvanična 26. maja 1928. Godine, kada je određeno da će se dve godine kasnije igrati prvi Mundijal u Urugvaju. Najveće zasluge za osnivanje svetskog prvenstva u fudbalu pripale su Francuzu Žil Rimeu, po kojem je i trofej dobio ime.
Montevideo je bio pozornica prvog Svetskog prvenstva 1930. godine.
Ovaj izbor nije bio slučajnost, pošto je 1930. godine Urugvaj obeležavao stogodišnjicu nezavisnosti zemlje i reprezentacija Urugvaja je osvojila dve poslednje titule na Olimpijskim igrama u fudbalu.
Na ovom prvenstvu učestvovalo je samo 13 reprezentacija, među kojima je bila i selekcija Jugoslavije koja je delila 3. mesto, zajedno sa reprezentacijom SAD-a, što je ujedno i najveći uspeh naše zemlje na Mundijalima.
U Montevideo je otputovalo četiri reprezentacije iz Evrope – Francuska, Belgija, Rumunija i Jugoslavija, sedam iz Južne Amerike – Brazil, Argentina, Bolivija, Urugvaj, Paragvaj, Čile i Peru i dve iz Severne Amerike – SAD i Meksiko.
Francuz Lusijen Loran postigao je prvi gol u istoriji Svetskog prvenstva u 19. minutu protiv Meksika. Urugvaj je bila prva reprezentacija da osvoji Svetsko prvenstvo, to su učinili pobedom protiv Argentine u finalu pred više od 93.000 gledalaca na Sentenario stadionu. Pre toga je Urugvaj u polufinalu izbacio upravo reprezentaciju Jugoslavje.
Trend da domaćin ostvari značajan uspeh se ponavljao i kroz dalju istoriju Mundijala. U šest navrata domaći tim je pobedio na takmičenju. pored toga, mnoge reprezentacije koje ne spadaju u krem svetskog fudbala su beležili uspehe kada se turnir održavao na njihovom domaćem terenu. Na primer, Švedska 1958. koja je stigla do finala i Južna Koreja koja je 2002. godine igrala polufinale.
Nakon Montevidea, Svetsko prvenstvo u fudbalu održavalo se na svake četiri godine, sa izuzetkom od 1938. – 1950. godine kada se nije održavalo zbog Drugog svetskog rata.
Na Mundijalu 1934. godine je bilo 16 ekipa i u ovom format se igralo sve do 1982. godine i Svetskog prvenstva u Španiji kada je učestvovalo 24 ekipe (jedino je 1950. učestvovalo 15 ekipa zbog zabrane Japana i Nemačke da se takmiče i samovoljno napuštanje turnira od strane nekih reprezentacija). Današnji format od 32 ekipe ustanovljen je 1998. kada je odigran Mundijal u Francuskoj.
Statistika
Najviše titula ima Brazil, koji je 5 puta osvajao Svetsko prvenstvo i koji je jedina reprezentacija koja nikada nije propustila Mundijal. Iza njih su Nemačka i Italija sa po četiri trofeja. U najviše finala je igrala Nemačka, čak 8 puta. Evropa I Južna Amerika su jedini kontinenti, koji su izjedrili svetske šampione, Evropa 12 puta dok su 9 puta krunisani “Latino” šampioni.
Najbolji strelac u istoriji Svetskog prvenstva je Miroslav Klose koji je na četiri Mundijala za selekciju Nemačke postigao 16 golova. Iza njega je Brazilac Ronaldo sa 15, zatim Gerd Miler sa 14, Žist Fonten sa 13, Pele sa 12…Žil Fonten je ujedno I postigao najviše pogodaka na jednom turniru, 13 golova je dao za Francuze 1958. godine.
Hakan Sukur je postigao najbrži gol u istoriji Mundijala, 2002. godine protiv Južne Koreje. Turčin je postigao gol 11 sekundi nakon početka utakmice.
Najubedljivije pobede u istoriji ovog takmičenja su iz 1954. Godine kada su Mađari pobedili, Južnu Koreju sa 9:0. Istim rezultatom je Jugoslavila slavila protiv selekcije Zaira na Mundijalu 1974.godine.
Najefikasniji meč odigran je između Švajcarske I Austrije 1954. godine kada je bilo 7:5 za Austrijance.
Nagrade:
Zlatna lopta – najbolji igrač
Zlatna kopačka – najbolji strelac
Zlatna rukavica – najbolji golman
Koliko je Svetsko prvenstvo bitan događaj na planetarnom nivou, govori i nagradni fond koji je za prošli Mundijal iznosio 791 milion dolara, dok je 1972. on bio samo 20 miliona.
Rodžer Federer – Proces kojim se talenat brusio dok nije stigao do savršenstva
Preuzmite android aplikaciju.
