Početna > Novi Sad

Aktuelno Novi Sad

U poslednjoj deceniji Novi Sad je porastao za celu jednu Inđiju: Srpska Atina na putu da postane evropska metropola (FOTO)

Po popisu iz prošle godine, Novi Sad je u poslednjoj deceniji porastao za celu jednu Inđiju. Spisku Novosađana pridružilo se skoro 26.000 ljudi, a Srpska Atina laskavo može da prizna kako ponovo beleži pozitivan prirodni priraštaj. Ekonomske promene i rapidan rast drugog najvećeg grada u zemlji, stvorili su uslove da Novi Sad postane prava evropska metropola.
Foto: Gradske info

Kroz svoju istoriju Novi Sad bio je sve. Grad zanatlija, trgovaca, poljoprivrednika, pesnika, naučnika… Sve se to promenilo nakon Drugog svetskog rata, kada je „Srpska Atina“  na listu epiteta uvrstila onaj velikog industrijskog centra.

„Neobus“ je proizvodio autobuse, „Novkabel“ računare, a tu su i „Hemijska industrija Novi Sad“, „Jugodent“, „Jugoalat“ i drugi. Sva ova imena vremenom su zauvek nestala.

Foto: Istorijski arhiv Grada Novog Sada

Deo ovih firmi nije opstao u sankcijama zatvorenoj zemlji. One koje jesu, kraj su dočekale u propalim privatizacijama tranzicije nakon 5. oktobra.

Čak se i kratki boljitak u drugoj polovini prve decenije novog veka, ispostavio kao prividan. Ekonomsku krizu koja se iz Amerike prelila na sve zemlje starog kontinenta, Srbija je dočekala potpuno nespremna. Novi Sad još jednom je postao grad koji se nostalgično priseća stare slave.

Novo vreme

Nova šansa usledila je promenom političkog aparata, a grad ovog puta nije imao nameru da je propusti. Deo industrijskog procvata, došao je kroz investicije stranih kompanija. Evropski, ali i svetski industrijski lideri počeli su da popunjavaju prazne parcele novosadskih industrijskih zona.

Ove promene rezultat su višegodišnjih ulaganja u infrastrukturu, što je zajedno sa novom, efikasnijom gradskom administracijom, stvorilo uslove za dolazak stranih investitora.

„Lir“, „Kontinental“, „Nidek“, „Beri Kalebo“ samo su neke od kompanija koje su svoje proizvodne pogone izgradile u Novi Sad i tako zaposlile na hiljade ljudi. Nemački „Kontinetal“ otvorio je dve fabrike, uz razvojni centar koji se takođe nalazi u našem gradu. Njihov dolazak pratili su i evropski trgovinski lanci, koji su prepoznali priliku da se na vreme pozicioniraju na rastućem novosadskom tržištu.

Paralelno sa industrijskim bumom, odvijao se i procvat IT sektora, a to je direktna zasluga samih Novosađana. Vredni i obrazovani sugrađani brzo su uvideli priliku da u svom gradu prave proizvode i pružaju usluge koje koristi ceo svet. Lideri svoje branše, kao što su “3lateral”, “VegaIT” i “Levi9”, učinili su Novi Sad regionalnim IT centrom kakav je danas. Novosadski fakultet tehničkih nauka, postao je regrutni centar za mlade talente, koji u svom gradu mogu da rade po svetskim stanidardima uz primanja konkurenta onim koja imaju njihove kolege širom Evrope.

Grad Kranova

Foto: Gradske info

Pozitivne ekonomske promene privukle su i nove stanovnike, a zbog sve većeg interesovanje za život u Novom Sadu, nebo nad gradom postalo je prošarano kranovima mnogobrojnih gradilišta. Posle urbicida koji su pretrpeli Grbavica i Detelinara, došla je na red era planske gradnje čitavih stambenih blokova. Uniformisani i stilski vrlo skladni, novi projketi uneli su moderan duh u gotovo sve kvartove.

Sa porastom broja kvadrata, pojavile su se i nove potrebe stanovništva za koje je lokalna vlast imala sluha. Titula Evropske prestonice kulture znatno je podigla kvalitet ove vrste sadržaja. Kulturne stanice nikle su u širom grada i prigradskih naselja, a svoj život su nastavile i nakon ovog projekta.

Usled rastućeg turističkog potencijala i sve većeg broja poslovnih prikila koje naš grad nudi, porasle su i saobraćajne gužve. Odgovor na nezobilaznu manu svakog velikog grada, usledio je u vidu izgradnje novih ulica, prvih podzemnih garaža, puteva, pa čak i mostova, koji su Novi Sad učinili nikada bližim za mnoge ljude u Srbiji i regionu.

Brzim vozom u novu deceniju

Foto: Gradske info

Razvoju Novog Sada doprinela je i brza pruga, zbog koje u toku radnih sati, grad broji daleko više ljudi nego što je to prikazano na popisu. Taj broj ima samo tedenciju rasta, jer već naredne godine u rad se pušta deonica koja nas spaja sa Suboticom, a u bliskoj budućnosti i sa Mađarskom.

Važno je spomenuti i planiranu brzu prugu ka Somboru, ali i drugim delovima Srbije, što će Novi Sad, učiniti još atraktivnijim za život.

Šta donosi budućnost?

Tempo razvoja Novog Sada u mnogome zavisi od sensa ljudi koji ga vode. Trenutnim kursom, Srpska Atina je na putu da postane važan regionalni centar obrazovanja, informacionih tehnoilogija, biznisa, ali i kulture, društvenog sadržaja i turizma.

U godinama koje slede, mogli bismo da budemo svedosci promena koje slede u svim manjim naseljima koja su “naslonjena” na Novi Sad. Uostalom, idilična mesta za porodični život jesu mirna predgrađa pravih metropola.


Koliko se Novi Sad promenio u poslednjih 10 godina? „Google Maps“ otkriva zaboravljene prizore iz 2014. godine (FOTO)

Preuzmite android aplikaciju.